Србија улази у AI партнерство, али без најављених пројеката

Влада Србије је 1. октобра 2026. објавила да је министар спољних послова у техничком мандату Марко Ђурић током заседања Генералне скупштине УН у Њујорку потписао Заједничку изјаву о партнерству за искоришћавање могућности вештачке интелигенције, названом AI Opportunity Partnership. Србија се тиме придружила иницијативи Сједињених Америчких Држава и њихових партнера. Објава наводи датум вести, али не и тачан дан потписивања.

Потписана изјава поставља политички оквир за сарадњу, без именованог пројекта у Србији, износа инвестиције или програма на који стартап може одмах да се пријави. Танјугов извештај из Њујорка описује приступање и циљеве изјаве, без најаве додељеног новца или нове инфраструктуре. За домаће компаније важна је разлика између учешћа у партнерству и посебне одлуке која би им отворила приступ средствима или капацитетима.

Шта су потписнице ставиле у заједнички оквир

Текст Заједничке изјаве повезује развој вештачке интелигенције са поузданим ланцима снабдевања, енергијом, рачунарским капацитетима и производњом полупроводника. Потписнице подржавају прописе који олакшавају иновације и улагања, као и услове у којима стартапи и програмери могу да развијају и примењују системе вештачке интелигенције. То су заједнички приоритети, без расподеле послова или финансијских обавеза по државама.

Други део оквира односи се на истраживање и развој, енергетску инфраструктуру, критичне минерале, обучену радну снагу и поуздане ланце производње чипова. Потписнице планирају дубљу сарадњу у тим областима и разматрају заједнички извоз технолошких решења партнерским земљама. Тај распон показује да иницијатива обухвата услове за развој технологије, а не само примену готових AI алата.

У делу о приватном сектору помињу се прекогранични токови ризичног капитала, истраживачка партнерства, центри података и шири приступ рачунарској снази. Текст обухвата и развој поузданих модела, укључујући моделе отвореног и затвореног кода, као и њихову примену. Формулације упућују на сарадњу коју тек треба разрадити: у њима нема назива инвеститора, примаоца средстава, локације центра података или количине капацитета намењене Србији.

Према саопштењу Министарства спољних послова, САД су током заседања Генералне скупштине УН поздравиле још 19 потписница, а број држава које су до септембра 2026. подржале изјаву достигао је 54. Тај број описује круг земаља које подржавају заједничке циљеве; не представља број договорених послова или корисника програма у Србији.

Потписано, најављено, још непознато

Раздвајање статуса сваке ставке показује шта се после дипломатског потписа заиста мења, а шта зависи од наредних одлука. Посебно је важно код речи „инвестиције“ и „рачунарски капацитети“: обе су у заједничком оквиру, али ниједна у објави о Србији није претворена у конкретан пројекат.

• Потписано: Заједничка изјава којом се Србија придружује AI Opportunity Partnership и прихвата опште приоритете за сарадњу држава и приватног сектора у области вештачке интелигенције.
• Најављено као правац рада: регулаторно окружење које подстиче иновације и развој стартапа и програмера, уз могућност сарадње у истраживању, финансирању и инфраструктури. То су теме за будуће договоре, а не објављени позиви за учешће.
• Још непознато за Србију: носилац првог пројекта, износ и извор евентуалног улагања, услови за компаније, додељени рачунарски ресурси, локација могуће нове инфраструктуре и рокови спровођења.

Није објављен ни српски план примене који би опште циљеве распоредио по надлежним органима. Зато се из потписа не може извести закључак да је неком домаћем тиму већ одобрена подршка. Партнерство отвара простор за такве договоре, али њихов обим и услови зависе од наредних, засебних одлука.

Шта оквир значи за домаће стартапе и програмере

Стартапи и програмери јесу изричито наведени као део окружења које партнерство жели да развија. Међутим, за учешће у програму потребни су именовани организатор, правила, ресурси и начин пријаве. За улагање је потребна одлука инвеститора или јавног финансијера са износом и примаоцем. За приступ рачунарској снази морало би да се зна ко је обезбеђује, коме је доступна и под којим условима.

И регулаторни циљеви имају засебан пут до практичног дејства. Подршка прописима који подстичу иновације сама по себи не мења правило које сада важи за компанију у Србији; за то би морао да буде усвојен одговарајући домаћи акт. Исто важи за истраживачку сарадњу: могућност заједничког рада не одређује учеснике, буџет нити критеријуме по којима би се пројекат бирао.

Први конкретан корак примене био би посебан споразум са именованим партнерима или јавни позив који прецизира ко може да учествује и шта добија. Ако је реч о инфраструктури, одлука би морала да наведе носиоца, место, финансирање и капацитет. Тек објављивање таквих услова показало би какву прилику партнерство доноси домаћем технолошком сектору.

Прочитајте и:

• Фондови од 10 милијарди гледају Србију, али инвестиције још нису обећане
• PayChat покреће „Пренеси“ из Vibera, али банка потврђује уплату
• Фирмама стиже 78,5 милиона евра, али новац није директан грант