Србија улаже 40 милиона у AI обуке наставника — програм се наставља 2027.

Уочи састанка са директорима школа са подручја Школске управе Београд, 13. октобра 2026. године, министар просвете у техничком мандату Дејан Вук Станковић је, према извештају Танјуга, навео да је током 2026. у обуке наставника уложено 40 милиона динара и да ће се програм наставити 2027. године. Обуке се спроводе у сарадњи са центром за роботику и вештачку интелигенцију при Факултету за образовање учитеља и васпитача. Износ се односи на усавршавање наставника, а најављени наставак на програм обука.

На састанку са директорима основних и средњих школа разговарало се и о квалитету наставе, дигитализацији и едукацији наставника. Станковић је, према саопштењу Министарства просвете од 13. октобра, рекао: „Све технолошке иновације потребно је користити на етички начин“, а националне уџбенике најавио је за употребу наредне године. За школе су то повезане, али различите промене: усавршавање наставника, правила за употребу технологије и припрема уџбеника имају засебне исходе.

Шта је обухваћено улагањем у наставнике

Најављени новац везан је за обуке које треба да помогну наставницима да користе роботику и вештачку интелигенцију у настави. Сарадња са факултетским центром показује ко учествује у њиховом спровођењу, али сама по себи не говори колико ће наставника бити обухваћено нити шта ће сваки полазник радити после обуке. За школу је та разлика битна: присуство на програму и способност да се припреми час са новим алатом нису иста ствар.

Употреба вештачке интелигенције у учионици тражи више од познавања начина на који алат даје одговор. Наставник мора да повеже његову употребу са циљем часа, процени предложени садржај и одлучи који део посла остаје ученику. Код роботике је подједнако важно да активност буде везана за предмет и узраст, тако да ученици кроз рад нешто објасне, испитају или направе, уместо да само посматрају рад уређаја.

Зато ће садржај програма одредити колико се најављено улагање може пренети у редовну наставу. Обука усмерена на припрему активности, вођење ученичког рада и процену постигнућа има друкчији исход од кратког представљања могућности технологије. Ово су критеријуми за процену њеног домета, а не тврдња да су такви исходи већ остварени у школама.

Како се нови програм уклапа у оквир дигиталних компетенција

Србија већ има званично мерило за наставничке дигиталне вештине: Оквир дигиталних компетенција наставника из 2019. обухвата 24 компетенције у шест категорија. Међу њима су дигитално окружење и ресурси, настава и учење, оцењивање, подршка ученицима и професионални рад наставника. Тај распоред даје прецизнији опис потребних вештина од опште ознаке „обука за вештачку интелигенцију“.

Наставник, на пример, може да уме да пронађе дигитални ресурс, а да му је и даље потребна подршка да процени његову примереност, уклопи га у активност и прати шта су ученици научили. Оквир раздваја те послове, што омогућава да се исход обуке веже за конкретан део наставничког рада. Тако школа може да види да ли је програм развијао само руковање алатом или и одлуке које наставник доноси током часа.

Оквир је полазиште за поређење, а обука коју је министар најавио још треба да добије јавно описане исходе. Било би корисно знати на које се компетенције програм ослања и како се процењује напредак полазника. Припремљена наставна активност, образложен избор алата и начин праћења ученичког рада били би могући показатељи примене; они нису представљени као објављени резултати програма.

Обука, школска опрема и уџбеници имају различите рокове

Усавршавање наставника не значи да свака школа истовремено добија опрему потребну за рад са роботиком. Наставник може да прође обуку, а да употребу наученог мора да прилагоди средствима која су доступна његовим ученицима. И обрнуто, опрема у школи доноси мало наставне вредности ако није јасно за коју активност служи и како ће наставник пратити рад одељења.

То је непосредна разлика за родитеље који од најављеног износа очекују промену на часу. Улагање у знање наставника не одређује број нових уређаја, нити гарантује да ће свако одељење одмах имати час роботике. Видљива промена зависиће од распореда обука, предмета које полазници предају, школских средстава и тога да ли ће стечене вештине ући у припрему наставе.

Национални уџбеници су други део најављених школских промена. Њихов улазак у употребу тиче се наставних садржаја и организације рада школа; из тог рока не следи ни број обучених наставника ни план набавке технолошке опреме. Школе ће зато морати да планирају припрему за уџбенике одвојено од стручног усавршавања, чак и када се оба посла одвијају у истом периоду.

Шта ће показати домет наставка програма

За процену обука пресудни ће бити подаци о полазницима и начину рада, а не само укупно издвајање. Јавно представљен број наставника који су завршили програм показао би његов обухват. Трајање и опис активности показали би колико је простора било за вежбање, док би наведени исходи открили шта се од наставника очекује када се врате у учионицу.

Потребно је разјаснити и статус акредитације конкретне обуке, као и начин на који ће се пратити њена примена у настави. Та питања су важна наставницима који планирају стручно усавршавање и директорима који треба да расподеле време и средства школе. Објављени подаци о завршетку програма сами не би показали да ли су ученици радили са технологијом нити да ли је активност помогла учењу.

Најављена правила за употребу роботике и вештачке интелигенције додају још један услов за рад у учионици. Она треба да разјасне границе употребе алата док наставници развијају вештине за њихову примену. Следећи конкретан корак за школе биће објављивање плана наставка обука, њихових исхода и правила за рад са технологијом, како би могле да ускладе наставу, усавршавање и средства која већ имају.

Прочитајте и:

• Србија улази у AI партнерство, али без најављених пројеката
• Фирмама стиже 78,5 милиона евра, али новац није директан грант
• Figma или Canva: бржи маркетинг губи кад почне предаја дизајна програмерима