Половина запослених није спремна за AI — проблем је у руководству

IU International University of Applied Sciences је саопштењем од 24. септембра 2026. године представио истраживање међу 2.000 запослених у Немачкој: више од половине не осећа се добро припремљено за даљи развој AI. Анкета је спроведена од 31. марта до 14. априла, на узорку репрезентативном за немачко тржиште рада према старости и полу.

Одговор на питање зашто обука не прати употребу алата лежи и у организацији посла. Део испитаника није издвојио радно време за учење, а део каже да је у вези са AI остао без подршке руководиоца. То су одвојени налази анкете, али заједно описују промену која од запослених тражи нове вештине без увек јасног времена и вођења за њихово стицање.

Употреба алата не значи и припремљеност

Студија IU показује да 45,5% испитаника користи AI алате у послу, док се 50,9% не слаже са тврдњом да је добро припремљено за даљи развој AI. Још 29,6% слаже се са тврдњом да их је непосредни руководилац оставио без подршке када је реч о AI. Професор Филип Диболд у истој студији описује раскорак речима „der organisatorische Wandel hält häufig nicht Schritt“ — организациона промена често не држи корак.

Проценти се односе на различита питања постављена у истој анкети. Из њих се не може израчунати колико корисника алата истовремено нема обуку или подршку. Могуће је, међутим, видети зашто сам број корисника није довољна мера успеха: алат може бити део свакодневног рада и онда када запослени још не зна шта ће се од њега очекивати како се технологија мења.

Међу онима који користе AI у послу, 27,9% слаже се да им је оптерећење порасло откако су почели да користе те алате, а 21,6% да им је продуктивност опала. Реч је о процени запослених, а не о мерењу учинка пре и после увођења алата. Ови одговори зато не доказују да су недостатак обуке или поступци руководиоца изазвали пад продуктивности.

Зашто учење изостаје током радног дана

Према извештају Wirtschaftstickerа о анкети, 43,9% испитаника није користило нимало радног времена за AI усавршавање у дванаест месеци пре истраживања. Међу онима који нису издвојили време, 47,4% сматрало је да им усавршавање није потребно, 24,0% навело је да га компанија не жели, а 20,6% да нема времена. Као препреке помињани су и недостатак информација о обуци и одговарајућих понуда.

Ти одговори описују различите пропусте. Ако запослени не види зашто му је учење потребно, недостаје објашњење како ће се његов посао мењати. Ако компанија обуку не подстиче или за њу не оставља време, доступан курс сам по себи не решава проблем. Подаци не показују да је сваки испитаник наишао на исту препреку, па ни решење не може бити једнако за све тимове.

Разлика је важна и због самопоуздања запослених: у саопштењу IU наводи се да 81,6% анкетираних верује да може самостално да стекне нове вештине. Спремност да се учи и могућност да се то ради током радног времена нису исто. Када обука остане додатак редовним обавезама, трошак упознавања алата сноси запослени кроз време које је већ намењено другим задацима.

Руководилац одређује шта се у послу заиста мења

Подршка руководиоца значи више од охрабрења да се испроба нови алат. Неко мора да одреди за које задатке је његова употреба оправдана, које резултате човек треба да провери и да ли се неки постојећи корак после тога укида. Ако тих одлука нема, тим може истовремено да задржи стари поступак и добије нови задатак учења и провере AI одговора.

У студији се види и одакле примена често креће: међу корисницима AI, 24,4% као главне покретаче употребе алата у компанији наводи запослене, а 18,0% руководиоце. Тај одговор не значи да руководиоци спречавају примену. Показује да иницијатива запослених може стићи пре договора о обуци, одговорности и промени радног поступка — управо о одлукама које појединац тешко може да донесе за цео тим.

Немачка анкета не утврђује да је руководство једини узрок осећаја неспремности. Она, ипак, показује где је део проблема који појединачни корисник алата не може сам да реши: у издвајању времена, објашњавању очекиваних вештина и прилагођавању посла. Зато проценат запослених који су отворили AI алат говори мање од одговора на питање шта је руководство променило у њиховом радном дану.

Шта немачки налази значе за тим у Србији

Овај узорак представља запослене у Немачкој према старости и полу; његови проценти нису статистика о Србији. За домаћи тим вредност истраживања је у раздвајању питања која се често мешају под једним називом — „усвајање AI“. Кратка контролна листа може да покаже на ком делу промене настаје застој:

• Употреба: за које се конкретне задатке алат већ користи?
• Време за обуку: да ли је учење предвиђено у радном распореду?
• Подршка руководиоца: ко објашњава очекиване вештине и правила провере резултата?
• Оптерећење: да ли је алат заменио постојећи корак или је додат на њега?
• Продуктивност: шта се променило у времену и квалитету завршеног посла?

Ова питања не претварају самооцену из анкете у доказ о учинку конкретног тима. Она раздвајају доступност алата од услова под којима се он користи. Ако нови алат додаје проверу и учење, а ниједан ранији корак не нестаје, запослени могу користити AI све чешће без осећаја да им је посао постао лакши.

Прочитајте и:

• Claude је стигао до девет петљи, али није измислио нову физику
• Ollama или LM Studio: бржи одговор није и већа пропусност
• Qdrant или pgvector: брзина није једини трошак RAG-а