Српски закон о AI стиже до краја године — надзор још нема јасан дом

Србија и даље има само радну верзију закона о вештачкој интелигенцији, без формалног нацрта. У анализи „Времена“ од 6. октобра 2026. Ана Тошкић Цветиновић из организације Партнери Србија за предложену агенцију каже да „никако не би била независна“. Радна верзија предвиђа да њеног директора именује Влада, која би одобравала и буџет агенције.

План рада Владе за 2026. годину ставља предлог закона у децембар 2026. и најављује забрану одређених пракси и посебне услове за високоризичне системе. То је рок за владин предлог Народној скупштини. Закон би потом морао да прође скупштинску процедуру, а решења из радне верзије до тада могу да се промене.

Децембар је рок за предлог, не датум усвајања

Редослед је важан за разумевање најављеног рока. Министарство науке, технолошког развоја и иновација припрема текст; формални нацрт би отворио простор за јавну расправу, а тек предлог који утврди Влада може бити упућен Скупштини. Садашња радна верзија показује могућа решења, али сама не уводи обавезе за фирме и грађане.

На законодавни календар утичу и избори за народне посланике расписани за 25. октобар 2026. године. После избора следи формирање нове Владе и скупштинског сазива који ће се бавити предлогом. Зато најаву да Србија може добити закон до краја године треба разликовати од онога што Владин план изричито предвиђа: предлог у децембру.

Агенција и постојећи органи деле недовршену мапу надзора

Радна верзија предвиђа агенцију за вештачку интелигенцију, али њено оснивање као засебног тела још није извесно. Разматра се и могућност да њени послови буду поверени постојећим институцијама, међу којима је Канцеларија за информационе технологије и електронску управу. Истовремено би део надзора био распоређен између министарства надлежног за науку, тржишне инспекције, инспекције за информациону безбедност и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

То нису заменљиви послови. Провера система који се ставља на тржиште, надзор над употребом података о личности и поступање после инцидента траже различита овлашћења. Коначни текст мораће да покаже коме се подносе пријаве, ко контролише испуњеност услова и како органи поступају када се њихове надлежности укрсте. Од тих одговора зависи да ли ће добављач или корисник система знати којем се органу обраћа.

Предвиђен је и регистар система вештачке интелигенције. У њему би се видели основни подаци о високоризичном систему, његовој намени, добављачу и статусу усаглашености, као и орган јавне власти који га користи. Регистар не би бележио сваку употребу вештачке интелигенције: јавни увид морао би да се усклади са заштитом података о личности, пословних тајни и других поверљивих података. Ко ће га водити и проверавати уписе зависи и од коначне поделе надзора.

Забране су најављене, а границе високог ризика се обликују

Владин план утврђује правац прописа, док радна верзија даје конкретније примере. Међу описаним забранама је предвиђање да ће особа извршити кривично дело искључиво на основу профилисања или процене њених личних особина. Одређени системи у кривичном гоњењу, миграцијама и контроли границе сврстани су међу високоризичне; за поједине облике биометријске идентификације предвиђени су додатни услови и судска контрола на предлог јавног тужиоца.

Посебно је спорно изузеће система који се користе искључиво у војне и одбрамбене сврхе или за националну безбедност. Ана Тошкић Цветиновић оспорава преношење таквог изузећа из европског акта у српски правни оквир. Саветник за прописе и инспекције у НАЛЕД-у Милан Стефановић указује да се на те системе и даље примењују Устав и други закони, али сматра да би њихов рад ради правне сигурности требало прецизније уредити посебним прописима.

Различита су и тумачења обавезе означавања садржаја насталог уз помоћ вештачке интелигенције. Тошкић Цветиновић упозорава да су у радној верзији умањене обавезе у вези са дипфејком и садржајем од јавног интереса. Стефановић, с друге стране, описује предложену обавезу означавања синтетичког или измењеног аудио и видео садржаја, као и одређеног текста намењеног информисању јавности. Формални нацрт ће омогућити да се види тачан обим тих обавеза.

Гаранције за грађане и припрема фирми

Питање надзора има непосредну последицу када систем утиче на одлуку о запослењу, услузи или остваривању права. Анализа организације Ре:Пипл издваја као недовољно разрађене право на образложење одлуке, људски надзор и могућност да грађани или организације које их заступају покрену контролу. У Србији се паралелно припремају пропис о вештачкој интелигенцији и измене правила о заштити података о личности, па ће бити важно како ће се поступци заштите повезати.

За фирме је већ сада корисно да разликују системе које развијају и стављају на тржиште од оних које користе у сопственом раду. На јунском представљању НАЛЕД-а, пренетом у извештају Н1, као могући обухват закона наведени су произвођачи, увозници и корисници система; најављен је и простор за прилагођавање компанија које већ имају решења. То су раније најаве, док ће формални нацрт показати које ће улоге и прелазни рокови заиста бити предложени.

Попис намене система, његовог добављача и одлука на које утиче може фирми помоћи да процени шта ће морати да прати када нацрт буде објављен. Тај попис није обавеза коју је будући закон већ увео. Следећи меродаван корак је формални нацрт: у њему ће се видети да ли надзор добија засебну агенцију, како се деле овлашћења и које предложене обавезе иду у јавну расправу.

Прочитајте и:

• Фондови од 10 милијарди гледају Србију, али инвестиције још нису обећане
• Фирмама стиже 78,5 милиона евра, али новац није директан грант
• Gemini 4 Argon стиже прво сајбер-браниоцима, не широј публици