Фондови од 10 милијарди гледају Србију, али инвестиције још нису обећане

У објави од 24. септембра 2026. године наведено је да су партнери фондова који заједно управљају са око 10 милијарди евра учествовали на затвореном сусрету у Лондону посвећеном стартапима из Србије и Југоисточне Европе. Међу наведеним фондовима су Antler, Breega, Battery, Apax, Speedinvest, Earlybird и Kaya. Објављени су тема разговора и имена фондова, али не и инвестиција у одређени стартап.

Сусрет је организовала Иницијатива „Дигитална Србија“ у сарадњи са инвестиционим тимом Европске банке за обнову и развој и Међународном финансијском корпорацијом. Према Танјуговом извештају, разговори су увод у конференцију unlockit, планирану за март 2027. године у Београду. У извештају нема имена примаоца новог улагања, износа појединачног чека или договорене рунде финансирања.

Шта значи збир капитала присутних фондова

Помињани износ описује приближан збир средстава којима фондови управљају, а не капитал издвојен за Србију. Чак и када представници више фондова разговарају о истом тржишту, сваки доноси одлуке у оквиру сопствене стратегије, фазе улагања и портфолија. Зато се из величине фондова не може израчунати колико ће домаћи стартапи добити, нити се присуство партнера може изједначити са одобреном инвестицијом.

И објављени збир треба читати као заокружену процену: уводни део објаве користи формулацију „преко“, а главни текст „скоро“ исту суму. Та разлика не мења суштину догађаја, али не даје основу за прецизнији износ или за тврдњу да је новац резервисан за регион. Предмет разговора био је како инвеститори виде потенцијал Србије и Југоисточне Европе и шта би им олакшало снажније присуство.

За осниваче је непосредна вредност сусрета приступ људима који учествују у инвестиционим одлукама. Он може да скрати пут до наредног разговора о појединачној компанији, али одлука захтева да фонд процени њено тржиште, резултате и потребу за капиталом. Управо зато је разлика између отвореног контакта и објављене рунде важнија од величине збирног капитала.

Earlybird има српско улагање; осталима није приписан исти статус

Постоји конкретан пример ранијег улагања једног од наведених учесника. Према саопштењу Војвођанског ИКТ кластера, Earlybird је 2021. године предводио почетну рунду новосадског стартапа Anari AI вредну два милиона долара. У тој рунди учествовали су и други инвеститори, па цео износ не треба приписати фонду Earlybird. Пример показује да бар један од наведених фондова има искуство са компанијом из Србије, али није нова лондонска инвестиција.

Организатори су навели да су неки присутни фондови већ улагали у стартапе из Србије и региона, док други тек упознају то тржиште. Уз ту оцену нису објавили поделу по именима. Зато за Antler, Breega, Battery, Apax, Speedinvest и Kaya сам списак учесника не утврђује да ли већ имају улагање у Србији, у другом делу региона или ниједно од та два. Регионално искуство једног фонда не може се пренети на остале.

Разликују се и врсте компанија које фондови могу да финансирају. Speedinvest-ов опис улагања наводи распон од 250.000 до пет милиона евра за ране фазе, а од пет до 30 милиона евра за фазу раста. То је пример колико избор тима и фазе мења значење контакта са истим инвеститором: компанија која тек доказује производ и она која већ шири пословање не воде разговор о истој рунди. Наведени распони су општа политика фонда, а не понуда упућена стартапима на лондонском сусрету.

Који резултати би разговор приближили улагању

Организатори очекују да се контакт настави кроз односе оснивача и инвеститора. Тања Кузман, извршна директорка Иницијативе „Дигитална Србија“, у изјави објављеној на РТС-у издвојила је „темпо, амбицију и резултате“ као оно по чему ће глобални фондови процењивати стартап у наредној инвестиционој рунди. Указала је и на мањак непосредних односа домаћег екосистема са фондовима чији партнери доносе одлуке.

Те речи саме по себи нису јавно прописани услови лондонских учесника. У инвестиционом разговору, међутим, темпо раста мора да се види у кретању пословања, а величина тржишта у могућности да компанија стиче купце и изван почетног окружења. Резултати су уверљивији када показују не само нове кориснике већ и да ли они остају, плаћају и могу да се придобијају без трошка који поништава раст. То су мерила која помажу да се процени може ли следећа рунда да подржи ширење компаније.

За фонд је битна и усклађеност између потребе стартапа и начина на који улаже. Оснивач може имати растућу компанију, а ипак тражити мањи износ или бити у ранијој фази од оне којом се бави конкретан инвестициони тим. Због тога наредни разговори са појединачним компанијама носе више информација од заједничког представљања тржишта: тек тада се могу упоредити остварени резултати, планирана рунда и инвестициони мандат фонда.

Наставак контаката у Београду

Најављена конференција unlockit даје лондонском сусрету следећу прилику за разговор са оснивачима у региону. Њен значај за домаћи стартап екосистем зависиће од тога да ли ће се опште интересовање претворити у преговоре о одређеним компанијама. Мерљив исход биће објављена инвестициона рунда са именом стартапа, инвеститором и износом, или други конкретан податак о напретку тих разговора. До тада је потврђен приступ партнерима фондова, док одлуке о новим улагањима тек предстоје.

Прочитајте и:

• Claude отвара директоријум додатака, али плаћени налог је улазница