ETF или домаћи фонд: мала накнада постаје велика тек кроз време

За дугорочно улагање из Србије, страни ETF преко брокера може бити јефтинији ако има нижи годишњи трошак и ако су куповине довољно велике да провизија не поједе уштеду. Домаћи инвестициони фонд може бити практичнији за мале, редовне уплате. Одлуку зато не доноси једна накнада, већ трошак од уплате до продаје.

Годишњи трошак се одбија од имовине све док је новац у фонду, па се и мала разлика временом нагомилава. Провизија брокера, насупрот томе, настаје при сваком налогу и највише оптерећује честе мале куповине. Поређење вреди само за фондове сличне по имовини, валути и ризику: нижа цена друге врсте улагања није сама по себи бољи избор.

Од којих се трошкова састоји цена улагања

Код домаћег фонда треба раздвојити улазну накнаду, трошкове који се плаћају из имовине фонда и евентуалну накнаду при откупу јединица. Према објављеним накнадама Intesa Investa, улазна накнада се не наплаћује, накнада за управљање је 1% годишње и обрачунава се дневно, а накнада за откуп зависи од трајања улагања. За јединице откупљене пре истека шест месеци наведено је 1%, за оне држане дуже од шест месеци, али краће од годину дана 0,5%, а после годину дана накнаде за откуп нема. То су услови приказани на страници једног друштва, не тарифник свих домаћих фондова.

Накнада за управљање није нужно исто што и укупан годишњи трошак фонда. Када се из имовине фонда плаћају чување имовине, ревизија или трансакције, и ти издаци утичу на вредност инвестиционе јединице, мада инвеститор за њих не добија засебан рачун. Улазна накнада смањује износ који одмах почиње да учествује у резултату фонда, а излазна смањује исплату при откупу. Зато је за стварно поређење потребан укупан приказ трошкова конкретног фонда, уз његов тарифник.

ETF има сопствени годишњи трошак, а купац одвојено сноси услове трговања преко брокера. У Fidelityјевом поређењу просечни трошкови индексних и активних ETF-ова за 2025. износе 0,48% и 0,74%, према 0,58% за индексне и 0,87% за активно управљане заједничке фондове; исти приказ упозорава да провизија може бити значајна при честим малим куповинама. Ти просеци описују посматране категорије, а не цену одређеног ETF-а или понуду брокера за клијента из Србије.

Колико годишња накнада мења исти улог

Условни рачун издваја само ефекат понављајућег трошка. Почетни улог је 1.000.000 динара, нових уплата нема, а вредност имовине пре накнада остаје непромењена. Ради једноставности, на крају сваке године од преостале вредности одузима се једна од три претпостављене стопе: 0,2%, 1% или 2%. Стварни фонд може обрачунавати трошак свакодневно; ово није његова тарифа нити прогноза приноса.

• Уз 0,2% годишње, после 10 година остаје приближно 980.179 динара, а после 20 година 960.751 динар.
• Уз 1% годишње, после 10 година остаје приближно 904.382 динара, а после 20 година 817.907 динара.
• Уз 2% годишње, после 10 година остаје приближно 817.073 динара, а после 20 година 667.608 динара.

Између претпостављених годишњих трошкова од 0,2% и 1% разлика у преосталој вредности износи око 75.797 динара после 10 година и 142.844 динара после 20 година. Накнада сваке године умањује основицу од које се рачуна наредна накнада, па се исход не добија простим множењем једног годишњег износа бројем година. Улаз, излаз, брокер, курс и порез нису укључени у овај модел; они се додају тек када се пореде конкретне понуде.

Зашто мале месечне куповине могу променити избор

Фиксна провизија има већу тежину што је налог мањи. Ако инвеститор у условном примеру улаже 100 евра месечно, а брокер наплаћује 2 евра по куповини, сама провизија узима 2% сваке уплате, односно 24 евра током године. Ако исти годишњи износ од 1.200 евра уложи кроз четири налога по 300 евра, провизија пада на 8 евра. Део новца тада дуже чека куповину, па се тржишни исход та два ритма не може изједначити.

Поред провизије постоји и распон између цене по којој се ETF може одмах купити и цене по којој се може одмах продати. Објашњење распона цена ETF-а показује да је шири распон већи трошак трговања и да ликвидност фонда и његове имовине може утицати на његову ширину. Тај трошак се не види као посебна ставка провизије. За инвеститора из Србије у укупну цену могу ући и стварни трошкови слања новца брокеру, конверзије валуте, продаје и повлачења средстава.

Учесталост уплата зато мења однос једнократних и годишњих трошкова. Када је свака куповина мала, трошак приступа ETF-у може бити висок у односу на износ који улази у фонд. Када су налози већи и ређи, годишња разлика у трошковима фондова добија више времена да утиче на резултат. Ниједна од тих тврдњи не значи да ће одређени ETF остварити већи принос: пореде се трошкови за упоредива улагања, а не будуће цене на тржишту.

Порез припада посебном делу рачунице

Порез на капитални добитак није годишња накнада фонду и не треба га сабирати са процентом трошкова управљања. Према тексту Закона о порезу на доходак грађана, стопа на капитални добитак је 15%, а закон одвојено наводи инвестиционе јединице и хартије од вредности; изузетак после најмање десет година непрекидног власништва формулисан је за права, уделе и хартије од вредности. Тај изузетак зато не треба аутоматски приписати свакој домаћој инвестиционој јединици или сваком страном ETF-у без утврђивања правног облика инструмента.

У засебном условном примеру, ако је документована набавна вредност 1.000.000 динара, а релевантна продајна вредност 1.200.000 динара, добитак је 200.000 динара. Порез по стопи од 15% тада би био 30.000 динара, под претпоставком да нема применљивог изузетка, губитка за пребијање или другог усклађивања основице. То није порез на цео износ продаје, нити је део претходног модела годишњих накнада.

Код редовних уплата важан је и датум сваке куповине: јединице или хартије набављене пред крај периода улагања нису држане исто колико и прве. Ако фонд исплаћује приход, његов порески третман такође се посматра одвојено од добитка при продаји. Зато поређење износа који инвеститору остаје после продаје захтева податке о набавци и продаји конкретних јединица или хартија.

Када је која опција практичнија

Страни ETF има јаснију трошковну предност када је упоредив са домаћим фондом по имовини и ризику, има осетно нижи укупан годишњи трошак, а провизије и остали трошкови куповине остају мали у односу на уплате. Домаћи фонд може бити практичнији када прихвата мале редовне уплате без знатног трошка сваке куповине, уз прихватљив годишњи трошак и услове откупа. За одлуку је пресудан износ који би под истим претпоставкама остао после свих уплата, трошкова и применљивог пореза, а не најнижи проценат издвојен из тарифника.

Прочитајте и:

• Microsoft спаја SIEM и XDR у Defender-у, али ISOC је тек преглед