Claude отвара директоријум додатака, али плаћени налог је улазница

Према најави компаније Anthropic, 25. септембра 2026. отворен је портал за пријаву додатака у јавни Claude директоријум, доступан програмерима са плаћеним Claude планом. Аутор може да преда адресу појединачног удаљеног MCP сервера или GitHub репозиторијум са пакетом који обједињује конекторе и вештине. Предаја покреће аутоматску валидацију и безбедносно скенирање; листинг се објављује тек после одобрења.

За програмера који продаје SaaS интеграцију корисницима широм света, јавни директоријум је место на којем одобрени додатак могу да пронађу корисници Claude-а. Портал служи аутору да преда пакет, прати статус провере и види тражене измене. Интерно тржиште компаније има другу намену: администратор преко њега распоређује додатке запосленима, без јавне објаве.

Шта се предаје јавном директоријуму

Самостални MCP конектор одговара интеграцији чија је главна вредност приступ алатима и подацима удаљеног сервиса. Пакет има смисла када уз тај приступ треба испоручити и вештину која Claude-у описује када да употреби алат и којим редоследом да обави задатак. Пакет може да садржи и компоненте намењене Claude Code-у, али њихово присуство у репозиторијуму не значи да ће се извршавати у сваком Claude окружењу.

Anthropic-ова документација о структури пакета поставља манифест у .claude-plugin/plugin.json, а вештине у засебне фасцикле облика skills/назив/SKILL.md. Ако пакет упућује на удаљени MCP сервер, његова адреса стоји у датотеци .mcp.json у корену додатка. За јавни директоријум потребни су и README и лиценца, наведена у засебној датотеци или у манифесту.

Име у манифесту је трајни идентитет додатка, док се приказано име може мењати. README треба да објасни шта додатак ради, како се користи и где шаље податке. Приступни кључеви не припадају у .mcp.json: корисник који инсталира пакет добија његове датотеке, па се пријава на сервис решава преко конектора.

Пут од репозиторијума до листинга

Технички водич AI Codex-а описује одвојене пријаве за пакет и за удаљени MCP сервер који аутор сам одржава. За пакет се наводе GitHub репозиторијум и путања до фасцикле додатка; за конектор се предаје адреса сервера. Репозиторијум пакета може остати приватан током провере под наведеним условима приступа, али мора бити јаван пре објаве листинга.

1. Припремити манифест, вештине и README; додати лиценцу и .mcp.json ако пакет користи конектор. Опис вештине треба да каже у којим ситуацијама је Claude употребљава.
2. Проверити пакет командом claude plugin validate, затим га учитати командом claude --plugin-dir и проверити да ли су предвиђене компоненте доступне. Само успешно учитавање не показује да цео радни поступак даје добар резултат.
3. Ако пакет користи сопствени удаљени MCP сервер, припремити и пријаву конектора. У пакету користити исту адресу сервера како корисник који дода оба листинга не би добио дуплиране алате.
4. У порталу предати репозиторијум и путању додатка, односно адресу сервера за самостални конектор. После измене кода поновити валидацију, јер се резултат провере односи на конкретну верзију.
5. Прегледати резултат скенирања и повратне информације, отклонити пријављене проблеме и сачекати одобрење пре јавне објаве.

Безбедносно скенирање је део поступка предаје, а не замена за проверу понашања интеграције у окружењу у којем ће је корисници покретати. После објаве аутор може да види инсталације по Claude окружењу и верзији, прегледе листинга и претраге које су до њега довеле кориснике. Ти подаци помажу да се разликују откривање додатка и његова стварна употреба.

Шта ради у чету, Cowork-у и Claude Code-у

Claude-ово упутство за коришћење додатака разликује доступност пакета од извршавања његових компоненти. Додатак сачуван на налогу може да се користи у чету и Cowork-у, а у Claude Code-у се појављује када се корисник пријави истим налогом. За програмера је пресудно да функција на којој почива интеграција ради баш у окружењу њених корисника.

• Вештине: доступне су у обичном чету, Cowork-у и Claude Code-у.
• Команде: у чету се учитавају као вештине; у Cowork-у и Claude Code-у могу да се позову као команде додатка.
• Удаљени MCP сервер: у чету и Cowork-у корисник га додаје или повезује преко конектора; Claude Code се повезује директно.
• Помоћни агенти и hooks: извршавају се у Cowork-у и Claude Code-у, док их обичан чет не покреће.
• Локални MCP сервер: ради у Claude Code-у и у Cowork сесији на корисниковом рачунару; обичан чет га не покреће.

Локални MCP сервер захтева посебан опрез јер се покреће на корисниковом рачунару са дозволама које има и други локални програм. Ако SaaS додатак свој кључни посао ослања само на такав сервер, корисник обичног чета ту функцију неће добити. Исто ограничење важи за радни поступак који зависи искључиво од помоћног агента или hook-а.

Јавни директоријум и тржиште организације

Anthropic-ово упутство за организационе додатке описује засебно тржиште на Team и Enterprise плановима. Администратор може да учита пакет или да синхронизује тржиште из приватног GitHub или GitLab репозиторијума; синхронизација са GitLab-ом је у бета фази. Додаци које организација распореди могу да се појаве у чету, Cowork-у и Claude Code сесијама повезаним са налогом запосленог.

Администратор одређује да ли је додатак аутоматски инсталиран, доступан за ручну инсталацију, обавезан или сакривен. Enterprise организације могу да подесе приступ и по групама. То омогућава тиму да интерни алат испоручи само људима којима је потребан, док јавна пријава служи интеграцији намењеној корисницима изван организације.

Разлика у изворном коду је значајна за тим који одржава оба канала: јавни пакет мора да испуни услове листинга, док организационо тржиште може да се синхронизује из приватног репозиторијума. Постављање у интерно тржиште само по себи не ствара јавни листинг. За спољне кориснике следећи видљив корак настаје тек када предати пакет прође проверу и аутор га објави у директоријуму.