Погон 2026 показује AI системе у раду, не само обећања

Конференција „Погон 2026” заказана је за 1. децембар 2026. у београдској Ложионици, у организацији ИЦТ Хаба. У најављени програм уврштени су прикази AI система, модела, агената и аутоматизација у раду, пословни случајеви и радионица на којој учесници разрађују сопствени процес. Публика ће, дакле, моћи да види системе у раду, али демонстрације тек предстоје.

Објава БизСрбије од 4. новембра 2026. издваја примену у компанијама, резултате, препреке и безбедносне ризике као окосницу сусрета. Међу најављеним говорницима су Алехандро Платер из А1 групе, Коста Андрић из ИЦТ Хаба, Дејан Мирчетић из Института за вештачку интелигенцију Србије, Небојша Камбер из Инспира групе и Илија Ђукић из Ординате АИ и ИЦТ Хаба. За домаће тимове програм спаја одлуку о улагању, искуство увођења технологије и приказ онога што систем обавља.

Од пословне одлуке до конкретног случаја

Стратешки део почиње питањем зашто се AI уводи у одређени посао. Платерова најављена сесија бави се отпором променама и устаљеним начином одлучивања у великим организацијама. Чак и употребљив алат тражи промену процеса и јасну одговорност за његов резултат. Тај угао је релевантан и мањим фирмама, јер увођење новог поступка захтева да неко одреди где се он уклапа у постојећи рад.

Филип Магнушевски најављује разговор о одлуци после успешног AI пилота: које идеје заслужују даље улагање, шта може да се прошири и када експеримент треба зауставити. Програм тако раздваја технички успех пробе од пословне одлуке да се решење настави развијати. Посетиоцу који већ има пробну аутоматизацију та сесија може бити кориснија од општег прегледа алата, пошто се бави моментом када трошак, одговорност и очекивана корист постају стварна организациона питања.

Међу најављеним примерима је Камберова сесија о претрази некретнина. Полазиште је једноставно: људи своје жеље описују речима, док понуде треба претражити и повезати са тим описима. Тај случај даје публици конкретан проблем корисника и начин на који компанија покушава да га реши. У ширем низу најављени су и примери из банкарства, малопродаје, логистике, правних услуга и фармације.

Системи и модели треба да буду приказани у раду

Технички део програма најдиректније одговара на питање о демонстрацијама. Предвиђени су прикази уживо, поређење водећих модела, архитектура система, агентски системи, роботика и теме сајбер безбедности. Такав формат публици треба да покаже понашање решења у конкретном задатку. Најављено поређење модела, међутим, још нема објављене услове, улазне податке и резултате на основу којих би се могао оценити њихов учинак.

Мирчетић, који води групу за примену вештачке интелигенције у здравству и биомедицини при Институту за вештачку интелигенцију Србије, говориће о путу од истраживања и алгоритма до употребљивог решења. Најављени су примери из здравства и других области, укључујући питање предвиђања поплава. За пословну публику важна је разлика између модела који решава задатак у развоју и решења које се може уклопити у стварни процес, са ограничењима тог окружења. Програм предвиђа примере тог прелаза, али још не наводи њихове измерене исходе.

Агенти добијају радионицу и развојни контекст

Најнепосреднији радни формат је радионица о AI агентима: учесник доноси сопствени пословни процес и, уз вођење, разрађује како би га претворио у аутоматизацију или задатак за агента. Циљ је први нацрт решења, а број места је ограничен. Предмет радионице је процес самог учесника, па ће настали нацрт зависити од проблема који донесе и рада током сесије.

Ђукићева најављена радионица обухвата демонстрације уживо и вођене вежбе на пословним процесима. Стојан Трајковић, технички директор и суоснивач Ординате АИ, бавиће се агентима у развоју софтвера, укључујући координацију посла и учешће у раду инжењерских тимова. Та два приступа раздвајају питање шта агент треба да обави у појединачном пословном процесу од питања како се мења сарадња у тиму који развија дигитални производ. Најављени опис сесија говори о темама и формату, а не о већ оствареном учинку агената.

Безбедност је део приче о примени

Поред приказа функционалности, најављени су разговори о поузданости и безбедности система, дипфејк садржају, лажном представљању и злоупотреби дигиталног идентитета. Ове теме су непосредно повезане са употребом AI-ја у компанији: аутоматизовани излаз може изгледати уверљиво и када је нетачан, а синтетички садржај може отежати утврђивање ко је заиста нешто послао или одобрио. Зато ће за разумевање демонстрација бити важни и услови у којима приказани систем ради, као и начин провере његовог резултата.

Филип Илић из ИЦТ Хаба је у изјави за Политику поручио: „Ове године желимо да направимо корак даље”. Следећа конкретна објава биће детаљан распоред по салама. На самом догађају видеће се како изгледају најављене демонстрације и шта говорници могу да покажу о резултатима примене.

Прочитајте и:

• Workday купује C1.ai — приступ AI агената постаје део кадровског система
• Индустрији не недостаје само AI знање — одлази и искуство ветерана