Србија најављује R&D мини-центре — рок и буџет још нису наведени

У саопштењу Владе Србије од 23. октобра 2026. наведено је да је министар науке у техничком мандату Бела Балинт у Бриселу поручио: „Дугорочно желимо да подстакнемо развој мањих истраживачко-развојних целина у компанијама”. Оне би настављале рад и после пројеката Фонда за науку; у објављеној најави нема посебног програма за њих, износа подршке ни рока за пријаву. На министарском састанку Управљачке платформе за истраживање и иновације Западног Балкана учествовала је и директорка Фонда Дарија Кисић.

Извештај Танјуга од 23. октобра 2026. бележи да је реч о дугорочној намери: мини-центри би у компанијама покретали нове активности после окончања финансираних пројеката. Циљ је развој производа и услуга за тржиште уз сталну сарадњу са научним организацијама. За фирме које разматрају такав тим суштинска разлика је у трајању обавезе: истраживање би се наставило и када се заврши пројекат који га је покренуо.

Шта би мини-центар радио после пројекта

Предлог полази од слабог места пројектне сарадње: тимови имају задатак и период финансирања, али резултат може захтевати даљи развој пре него што постане производ или услуга. Мања истраживачко-развојна целина у компанији могла би да задржи знање стечено у заједничком пројекту и покрене следећу фазу рада. То је опис жељеног континуитета, а не утврђена обавеза коју компанија већ може да преузме по објављеним правилима.

Предложени модел смештен је у шири план повезивања истраживања и привреде. Поменути су постојећи програми подршке, научно-технолошки паркови, центри за трансфер технологије и непосредна партнерства компанија са истраживачким организацијама. Мини-центар би, према замисли, био место где се сарадња наставља унутар компаније, док би научна организација остала партнер. Није одређено да ли би таква целина морала да има посебан правни статус, сопствену лабораторију или одређен број запослених.

Као главна препрека јачању иновационог екосистема означена је недовољно развијена сарадња науке и привреде. Зато је нагласак на преношењу резултата истраживања у примену и наставку рада после појединачног пројекта. За компанију би то могло да значи да развој остане ближе њеним производима и купцима; колико би такав наставак коштао и ко би га плаћао зависи од правила која тек треба да буду објављена.

Постојећи позив Фонда има друге услове

За поређење већ постоји конкретан инструмент сарадње науке и привреде. Позив Фонда за науку „Наука за привреду” има укупан буџет од 11,7 милиона евра, предвиђа пројекте до 12 месеци, тражи допринос привредног партнера од најмање 15 одсто вредности буџета који финансира Фонд и имао је рок за пријаву 15. јун 2026; предлози су у фази евалуације. Ти износи, рокови и услови важе за наведени позив и нису додељени најављеним мини-центрима.

У том програму истраживачка организација и привредни партнер развијају и проверавају применљиво решење. Могући резултати обухватају валидиране прототипе, пилоте, демонстраторе и друга решења која се могу испробати у стварном окружењу. Вештачка интелигенција мора имати релевантну улогу у пројекту. Тако прецизно одређен предмет финансирања показује шта значи оперативан позив: познати су прихватљиви пројекти, обавезе партнера и временски оквир.

Из те конструкције не следи да Фонд плаћа компанијски тим након завршетка пројекта. Привредни партнер у постојећем позиву суфинансира одобрени пројекат, док би за трајнију развојну целину морало да се зна ко покрива плате истраживача, опрему, испитивања и нове активности после истека тог периода. Не може се претпоставити ни да би будући модел имао исту стопу суфинансирања или исти тематски фокус.

Стратегије дају правац, не услове финансирања

Политички оквир за најаву већ постоји. На страници стратегија Министарства наведене су стратегија науке, технолошког развоја и иновација за период 2026–2030, са акционим планом за 2026–2028, и стратегија паметне специјализације за 2020–2027; у одељку посвећеном стартап екосистему и даље стоји стратегија за 2021–2025. годину. Ти документи утврђују приоритете, али сама њихова објава компанији не даје право на новац за мини-центар.

Рад на следећем оквиру за стартапе већ је у току: на септембарској радионици радне групе разматране су мере, показатељи резултата и активности првог акционог плана за 2026–2028. годину. У бриселској најави наставак израде те стратегије поменут је упоредо са трансфером технологије. Објављене информације не одређују да мини-центри треба да се финансирају управо кроз стратегију стартап екосистема.

Пре одлуке о сопственом улагању фирмама су потребни конкретнији подаци: да ли ће постојати јавни позив, колики ће бити јавни и приватни део трошка, које организације могу бити партнери и коме припадају резултати настали заједничким радом. Исти услови одредиће и да ли истраживачи после пројекта настављају рад као запослени у компанији, кроз нови уговор са научном организацијом или на други начин. Следећа одлучујућа информација биће акт или позив који ће утврдити модел финансирања и правила учешћа.

Прочитајте и:

• OneByZero добио 20 милиона долара — раст прихода још није независно проверен
• Copilot ревизије добијају буџет организације — квота више није лична
• Србија улази у AI партнерство, али без најављених пројеката