Србија има 480 грантова „Хоризонт Европе“ — ЕТФ је први од 179

На састанку у Бриселу 23. октобра 2026. министар науке у техничком мандату Бела Балинт рекао је да се „иза тих бројева види све већа укљученост наших институција у европске истраживачке мреже“ и представио биланс Србије у програму „Хоризонт Европа“: више од 480 потписаних грантова и преко 170 милиона евра нето доприноса ЕУ, уз 18 пројеката са координаторима из Србије одабраних на последњем Twinning позиву и прво место пројекта Електротехничког факултета Универзитета у Београду међу 179 одобрених. Балинт је о резултатима разговарао са европском комесарком Екатарином Захаријевом, на маргинама министарског састанка посвећеног истраживању и иновацијама на Западном Балкану.

Нови пресек спаја два различита резултата: већ потписане уговоре из целог програма и предлоге тек изабране на једном позиву. Ранг ЕТФ-овог пројекта односи се на тај позив, а не на поредак свих установа које учествују у „Хоризонту Европе“. За будуће кандидате из Србије то су истовремено слика досадашњег учешћа и конкретан пример новог успеха.

Потписани грантови и нето допринос ЕУ

Збир потписаних грантова говори о уговорима у ширем програму, који обухвата различите области истраживања и иновација. Нето допринос ЕУ је засебан финансијски показатељ: он не описује буџет последњег Twinning позива, нити износ који припада ЕТФ-у. Европска подршка Србији распоређена је кроз више позива и установа, па се национални биланс не може приписати успеху једног факултета.

За институције је важна и разлика између учешћа у конзорцијуму и улоге координатора. Координатор окупља партнере и води спровођење пројекта, док је учесник задужен за свој део заједничког рада. Разликују се и фазе финансирања: избор предлога отвара пут ка грантном уговору, а показатељ потписаних грантова бележи уговоре који су већ закључени. Зато резултат новог позива треба посматрати засебно од досадашњег збира.

Колико је пројеката из Србије прошло на Twinning позиву

Објава Института за физику у Београду наводи да је из Србије поднето 139 предлога и да је 18 прошло, док је укупно одабрано 179 пројеката. Истраживачки тим института међу успешним пријавама наводи своја два пројекта, ANCHOR-QM и TWIN-QLAB, у области физике чврстог стања и квантних материјала. Они су део националног резултата, а не додатак на тај збир.

Twinning повезује истраживачке организације из земаља које шире учешће у европском програму са партнерима из других држава. У случају београдског института, један конзорцијум окупља установе из Дрездена и Антверпена, а други из Италије и Шпаније. Планирана сарадња обухвата размену знања, боравке истраживача и развој капацитета у одређеној научној области. Иза националног збира тако стоје домаћи координатори са различитим темама, партнерима и плановима рада.

Шта резултат ЕТФ-а значи за његову лабораторију

Ранг пројекта ставља ЕТФ на врх листе одабраних предлога, а рад факултета у овом инструменту види се и у партнерствима и ангажовању истраживача. Факултет је у позиву за три истраживачке позиције навео да његова лабораторија ETF Robotics ради на пројекту HUMAI-TWIN са групама Техничког универзитета у Минхену, Италијанског института за технологију и Универзитета у Фрајбургу. Позив предвиђа заједничко менторство и истраживачке боравке код партнера.

Млади истраживачи предвиђени су за рад на факултету и усмеравање сопственог истраживања ка докторској дисертацији. То је конкретан начин на који се међународна сарадња преноси у рад лабораторије и развој њеног тима. Факултетски оглас не повезује изричито име HUMAI-TWIN са првим местом на листи, па се тај назив не може поуздано приписати прворангираном предлогу. Јавно наведени партнери и планиране активности ипак показују шта ЕТФ гради кроз Twinning сарадњу.

Зашто установе из Србије могу да буду координатори

Србија је пуноправно придружена „Хоризонту Европе“ од јануара 2021. године. Тај статус омогућава домаћим организацијама приступ позивима у складу са условима сваког конкурса и учешће у европским конзорцијумима. У случају Twinning позива, истраживачке организације из Србије могу да окупе партнере и поднесу предлог као координатори.

За универзитете и институте улога координатора значи одговорност за заједнички план рада, повезивање партнера и спровођење активности. Компаније и стартапи могу да траже прилике у ширем програму, али правила појединачног позива одређују ко може да се пријави и у којој улози. Национални биланс зато показује обим досадашњег учешћа, док резултат Twinning позива посебно говори о способности домаћих истраживачких установа да воде међународне пројекте.

Када избор прелази у активан пројекат

Календар Европске извршне агенције за истраживање наводи да су кандидати о избору обавештени 24. јула, да је потписивање грантних уговора планирано за октобар, а почетак рада за новембар 2026. године. Реч је о планираном распореду за успешне пријаве, не о потврди да је сваки појединачни уговор већ потписан.

За одабране тимове тај прелаз значи формално уређење обавеза партнера и почетак активности описаних у предлогу. Тек по потписивању уговора нови пројекти улазе у категорију грантова који се већ воде као уговорени. Наредни опипљив исход за српске координаторе биће покретање планираних истраживачких боравка, сарадње лабораторија и рада нових пројектних тимова.

Прочитајте и:

• AI агент је изашао ван задатка — нови план одговора има 10 корака
• Суверени клауд постаје услов пословања, а Србија је тек на почетку
• Србија улази у AI партнерство, али без најављених пројеката