Западни Балкан повезује дигиталне идентитете — Србија је за столом

Дигитални самит Западног Балкана одржан је у Херцег Новом у оквиру програма од 12. до 14. октобра 2026. године, а у њему је учествовало и Министарство информисања и телекомуникација Србије, наведено је у саопштењу министарства од 15. октобра. Србија је тиме била део регионалног разговора о дигиталним јавним услугама, сајбер-безбедности, инфраструктури и другим областима сарадње.

Главни, дводневни део самита завршен је 14. октобра 2026. Према завршном извештају Савета за регионалну сарадњу, међу утврђеним приоритетима су међусобно признавање дигиталних идентитета, увођење дигиталних новчаника за идентитет, јача сајбер-сарадња и боља координација дигиталних услуга. То је правац рада за институције региона; извештај не наводи услугу преко које би грађани Србије већ могли да користе свој дигитални идентитет пред управом суседне земље.

Шта значи повезивање идентитета

На самиту је нагласак померен са развоја појединачних националних система на њихову међусобну употребљивост. Генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Амер Капетановић је у обраћању на отварању тај задатак сажео речима: „It is to connect them“. Говорио је о повезивању постојећих дигиталних система региона, укључујући јавне услуге и интероперабилне идентитете.

За грађанина Србије разлика би се видела у конкретном поступку: орган друге земље морао би да прихвати начин електронске идентификације из Србије, а затим да омогући подношење или завршетак захтева. Дигитални новчаник је могући носилац података и потврда, али његова примена зависи од правила о признавању и од тога које ће га институције прихватати. Зато најављени приоритет није исто што и доступна прекогранична пријава.

За фирме је улог сличан, мада су поступци другачији. Ако управе у региону прихвате поуздану електронску идентификацију из друге земље, део административних корака могао би да се обавља на даљину, без засебног начина пријављивања за сваки систем. То је могућа последица интероперабилности, а не услуга чије је покретање договорено на самиту.

Договорено, разматрано, још није доступно

Закључци постављају области за даљи рад, док списак тема разговора показује шта је било на дневном реду. Та разлика одређује шта грађани и фирме у Србији могу да очекују, а шта још нема објављен поступак или рок.

• Дигитални идентитет. Као приоритет је утврђено међусобно признавање дигиталних идентитета и увођење новчаника за идентитет. Разматрано је како национални системи могу да раде заједно. Још није наведено који ће идентитети бити прихваћени преко границе, пред којим органима и од ког датума. Без тих одлука корисник не може да зна где ће му национално средство идентификације бити признато.
• Јавне услуге. Закључци предвиђају јачу регионалну координацију дигиталних услуга, а дигитализација управе била је тема разговора. За стварну употребу потребно је да се повеже одређени поступак, а не само систем за пријаву: институција мора да прихвати идентитет и омогући довршетак захтева. Није објављен списак нових заједничких услуга, услова коришћења или датума њиховог почетка.
• Сајбер-сарадња. Јача сарадња у сајбер-безбедности налази се међу приоритетима; разговарало се и о заштити система и корисника. Она је важна за поверење када институције почну да прихватају дигиталне идентитете издате ван својих граница. Објављени исходи не описују нову корисничку услугу у овој области, нити одређују рок за њено увођење.
• Приближавање дигиталном тржишту ЕУ. Регион је као правац задржао усклађивање дигиталних правила са европским стандардима и бољу повезаност. На самиту је поздрављена и регионална мапа пута за вештачку интелигенцију, чије се усвајање очекује на предстојећем самиту лидера Берлинског процеса. Разговарало се и о повољнијем ромингу са ЕУ. Ови приоритети сами по себи не отварају фирмама и грађанима Србије приступ свим услугама јединственог дигиталног тржишта ЕУ.

Шта учешће Србије доноси корисницима

Учешће српског министарства значи да је Србија укључена у разговор о правцу регионалног повезивања. У њему је учествовао и Национални контакт центар за безбедност деце на интернету, који је разменио искуства о превенцији дигиталног насиља. То је засебан део ширег дневног реда самита; у објављеним исходима није представљен српски пилот-пројекат прекограничног идентитета.

Примена приоритета тражи више повезаних одлука. Надлежни органи треба да утврде која средства идентификације и које потврде признају, а затим у којим ће поступцима корисник моћи да их употреби. И техничко повезивање има смисла за грађанина тек када услуга прихвати његов идентитет и омогући му да обави радњу због које се пријавио.

Следећи конкретан помак за кориснике у Србији биће објава именованих институција, поступака и услова за прекограничну употребу дигиталног идентитета. Тек тада ће моћи да се утврди да ли се регионални приоритет претворио у услугу коју грађанин или фирма заиста могу да користе.

Прочитајте и:

• Србија улази у AI партнерство, али без најављених пројеката
• Суверени клауд постаје услов пословања, а Србија је тек на почетку
• Pinterest Creator Day стиже 20. октобра — Србија нема посебан термин