Талас пензионисања отвара простор за AI — али знање одлази са људима

Густаво Маја је у анализи за Светски економски форум, објављеној 2. октобра 2026, повезао старење јавне управе са могућношћу да AI преузме део задатака: према подацима OECD-а за 2023, у централним управама земаља чланица 27,1% запослених имало је најмање 55 година, та старосна група заузимала је 42% виших руководећих места, а британска процена коју анализа наводи издваја око 41% радног времена у јавном сектору као време утрошено на активности које би генеративни AI могао да подржи.

То су три различита показатеља, а не прогноза колико ће људи отићи или колико радних места може да се укине. За управе је непосредно питање шта се може убрзати док искусни службеници још раде и како сачувати њихово знање о правилима и изузецима. Без тог преноса, бржа обрада рутинског дела посла не решава тешке предмете које наследници затичу.

Старење управе мења и посао и његово памћење

Удео старијих службеника описује старосну структуру, не календар пензионисања. Ипак, висок удео међу руководиоцима указује где смена генерација може бити нарочито осетљива: са њима одлази искуство у расподели одговорности, решавању неуобичајених предмета и препознавању тренутка када уобичајени поступак више није довољан. То знање се често не види у опису радног места.

Пропис и база података могу остати доступни, а да разлог за одређену праксу не буде забележен. Нови службеник тада може пронаћи старо решење, али не и објашњење зашто је предмет уступљен другој служби или зашто је тражена додатна провера. AI може помоћи у проналажењу записа; његов одговор зависи од тога шта је управа претходно сачувала и уредила.

Отуд разлика између упражњеног места и задатака који су се на том месту обављали. Претрага, сажимање и припрема нацрта могу се одвојити од процене чињеница, примене изузетка и образлагања одлуке грађанину. Ако управа посматра само број одлазака, пропустиће да утврди који део посла тражи замену човеком, а који се може другачије организовати.

Пример из Њу Џерзија показује шта треба сачувати

Кетрин Барет и Ричард Грин су у осврту за Governing од 7. октобра 2026. описали „Ask Claudia“, алат Одељења за питања заједница америчке савезне државе Њу Џерзи који користи знање службенице Клаудије пред пензијом и помаже запосленима да пронађу одговоре у прописима и правилима програма.

Вредност тог примера није у представи да се искуство човека може пресликати једним алатом. Клаудија је дала свој допринос преносу знања, а алат се ослања и на правила која може да претражи. Управо тај редослед је битан: службеник који познаје предмет мора да објасни шта колеге редовно питају, које изузетке препознаје и где се налази меродавно правило.

За наследника је важна и могућност да одговор доведе у питање. Ако се правило промени или је стари одговор важио само у посебним околностима, сачувано искуство мора моћи да се исправи. Тако AI служи као приступ уређеном знању установе, док одговорност за поступање по конкретном захтеву остаје код службеника.

Британски оглед мери време, не замену службеника

Британска Дигитална служба владе је у извештају о огледу са Microsoft 365 Copilot-ом навела да је од краја септембра до краја децембра 2024. лиценце добило 20.000 запослених у 12 јавних организација, а да су учесници пријавили просечну уштеду од 26 минута дневно. Уштеда је заснована на процени корисника током огледа, а не на мерењу времена потребног да се замени цело радно место.

Учесници су најчешће видели корист при проналажењу информација и уобичајеним административним активностима. Оглед је истовремено показао тешкоће са сложеним подацима и задацима у којима су нијансе и контекст пресудни; извештај зато наглашава људску проверу резултата. Таква разлика одговара питању које отварају пензионисања: алат може скратити део радног дана, али преостали посао и даље тражи знање и одговорност.

Ни процена удела активности погодних за AI помоћ ни самопријављена уштеда времена не дају број службеника који ће недостајати одређеној установи. Прва описује могућност подршке задацима у британском јавном сектору, друга искуство корисника конкретног производа у британском огледу. За управу у Србији то су корисне разлике при планирању, али нису домаће мере обима посла или кадровског мањка.

Редослед промене почиње пре последњег радног дана

Из наведених примера произлази редослед који истовремено одговара на мањак људи и ризик од губитка знања. Најпре треба издвојити поступке чији би застој непосредно погодио грађане и утврдити који искусни службеници познају њихове изузетке. Док су ти људи још доступни, њихова објашњења треба повезати са важећим правилима и проверити на стварним врстама предмета.

После преноса знања следи ограничен оглед AI помоћи на јасно одређеним корацима, попут претраге прописа или припреме нацрта. Његов резултат не би требало посматрати само кроз брзину: важно је колико често службеник мора да исправи одговор, када предмет мора да преузме човек и може ли се накнадно утврдити на основу чега је одлука донета. То су мерила квалитета услуге, не само продуктивности.

Тек тада управа може разложно одлучити које задатке треба преуредити, а за које јој је потребан нови запослени. За грађанина ће последица бити сасвим конкретна: да ли служба може да реши његов предмет и када се појави изузетак који је до тада умео да препозна само колега пред пензијом.

Прочитајте и:

• Индустрији не недостаје само AI знање — одлази и искуство ветерана
• Iganony скрива преглед јавне приче, али не скрива вас од самог сајта
• Claude отвара директоријум додатака, али плаћени налог је улазница