Креатори ЕУ доносе 8,4 милијарде евра — али остају ван одлучивања

YouTube је 12. октобра 2026. објавио извештај Creative Capital и навео процену да је његов креативни екосистем у 2025. допринео БДП-у ЕУ са више од 8,4 милијарде евра и подржао више од 220.000 послова изражених као рад са пуним радним временом. Истовремено, аутори који су учествовали у консултацији кажу да немају довољно подршке када се њихови интереси заступају пред институцијама.

Према приказу Net Influencer, Public First је од 1. јуна до 8. јула 2026. прикупио 20.617 завршених упитника креатора са YouTube-а из свих 27 чланица ЕУ и обавио 20 појединачних интервјуа; 63% испитаника оценило је да креатори добијају премало или нимало подршке у заступању пред државним органима, а 65% је исто рекло за приступ јавним фондовима и грантовима. Реч је о оценама учесника анкете, а не о подацима о броју одбијених пријава или о положају свих креатора у Европи.

Шта мери економска процена

Износ који је YouTube објавио односи се на екосистем повезан с његовом платформом, а не на целокупну европску економију креатора. Методологија Oxford Economics обухвата приходе повезане са активностима на YouTube-у, рад креатора и запослених у њиховим тимовима, као и део активности добављача и потрошње радника коју тај рад покреће. Због тога допринос БДП-у није исто што и приход самих аутора, нити износ који је платформа исплатила каналима.

И број подржаних послова тражи прецизно читање. Посао изражен као рад са пуним радним временом мера је обима рада: више људи који раде краће може заједно чинити једну такву јединицу. Економски модел и консултација са ауторима притом имају различите сврхе. Један процењује активност повезану с платформом, док други бележи мишљења људи који су одговорили на питања о свом положају. Велика економска вредност сама по себи не показује колико аутора има приступ гранту, обуци или простору за снимање.

Које промене креатори траже од институција

Примедбе се односе и на признавање занимања и на услове за рад. Учесници описују тешкоће у заступању пред институцијама, недовољну обуку и ограничен приступ финансирању и студијима. Те потребе не решава једна мера: службена статистика може да учини сектор видљивијим, али не обезбеђује простор за снимање; приступ студију, с друге стране, не даје ауторима место у расправи о правилима која утичу на њихов рад.

YouTube зато предлаже деловање у пет области: службено признавање, представљање у креативном сектору, вештине, подршку производњи садржаја и отворено откривање садржаја. Педро Пина, потпредседник YouTube-а за Европу, Блиски исток и Африку, логику тих предлога у уводу извештаја Creative Capital сажима речима: „It needs to open the ones it already has.“ Компанија, између осталог, тражи посебну статистичку поткатегорију за дигиталне креаторе и редовнији разговор с институцијама ЕУ.

За представљање сектора предложени су већи приступ програму Creative Europe и укључивање дигиталних аутора у награде и установе креативних индустрија. У области вештина помињу се размена креатора у оквиру Erasmus+ и стручна пракса, а за производњу садржаја повољнији приступ финансирању, јаснији услови сарадње и заједнички студији. То су предлози компаније упућени доносиоцима одлука; њихово објављивање није отворило нове конкурсе нити изменило услове постојећих програма.

Где се интерес аутора сусреће са интересом YouTube-а

Питање видљивости садржаја има посебну тежину за платформу која је наручила консултацију. YouTube се противи правилима која би одређеним медијима дала предност у приказивању и заговара препоруке засноване на интересовању публике. Ауторима домет може да утиче на приход и раст канала, па је разумљиво што у том делу расправе говоре о ризику од мање видљивости.

Ипак, став испитаника о сопственом домету и став платформе о уређењу медијског простора нису исто питање. Консултација бележи како аутори виде препоруке; предлог о правилима представља политичку позицију YouTube-а. Та разлика је важна и за остале препоруке: приступ финансирању и обуци може бити заједнички интерес креатора и платформе, док о условима јавних програма и заступљености у институцијама одлучују надлежна тела.

Шта овај извештај значи за Србију

Србија није међу чланицама ЕУ обухваћеним консултацијом, па се њени проценти не могу пренети на домаће креаторе. Ипак, земља учествује у програму Creative Europe, што показује списак земаља учесница Европске комисије. Зато су предлози о доступности програма за дигиталне продукције релевантни и ван ЕУ, мада само учешће Србије не значи да ће сваки будући позив бити отворен домаћим ауторима.

За креаторе у Србији извештај пре свега показује правац расправе: да ли ће институције препознати дигиталну продукцију у постојећим програмима и под којим условима ће јој омогућити приступ. Одговор ће зависити од одлука о појединачним програмима и критеријума будућих позива. До тада, економска процена за екосистем YouTube-а у ЕУ и ставови његових анкетираних аутора остају подаци о том тржишту, а не мера домаћих прихода или препрека.

Прочитајте и:

• Фондови од 10 милијарди гледају Србију, али инвестиције још нису обећане
• Фирмама стиже 78,5 милиона евра, али новац није директан грант
• Collabstr додаје Snapchat креаторе — цене су јавне, исплата иде преко ескроуа