CIO преузима редизајн радних места — AI одговорност расте брже од контроле

Thoughtworks је 7. октобра 2026. у Чикагу објавио налазе глобалне анкете међу 3.200 директора информационих технологија (CIO) у десет земаља: 89% испитаних сматра да сада више одговара за редизајн радних токова и модела рада него за основну ИТ инфраструктуру, док 88% оцењује да примена AI-ја напредује брже него што се структуре управљања прилагођавају. То су процене руководилаца о сопственој улози и организацији, а не мерење брзине усвајања технологије или броја промењених радних места.

Према публикацији AI Magazine, 35% испитаних осећа личну одговорност за поремећаје у раду изазване применом AI-ја на чији исход не може потпуно да утиче, а директорка технологије Thoughtworks-а Рејчел Лејкок ту везу описује речима: „AI governance is also a workforce design issue“. Управљање AI-јем тиме обухвата и поделу посла између људи и система: ко одлучује, ко проверава резултат и ко сноси последице. У истом глобалном узорку 70% организација већ је ангажовало директора за AI (CAIO), а још 26% разматра тај корак, без јасног консензуса о односу те функције са CIO-ом.

Одлуке, буџет и последице нису у истим рукама

Утицај на AI одлуке распоређен је између генералног директора, централног ИТ сектора, извршног руководства и посебних AI улога. Ни власништво над буџетом нема јединствен образац: новац може да контролише ИТ, да га дели са пословним тимовима или да њиме самостално управљају пословне јединице. Зато техничка одговорност сама по себи не показује ко је одобрио набавку и употребу система.

Посебна функција директора за AI додаје још једну тачку одлучивања. Њено место уз CIO-а може да буде наставак централизоване технолошке стратегије или независна улога са сопственим утицајем. Организациони проблем настаје када одобравање примене, надзор над подацима и одговорност за пословни исход остану распоређени без јасних граница.

То се види и у редизајну рада. Условни пример је систем који припрема одговор клијенту: пословни тим бира задатак, ИТ одређује приступ подацима, а запослени проверава предлог. Промена није завршена избором алата, јер још треба одредити да ли запослени сме да одбије предлог, коме пријављује грешку и да ли време потребно за проверу улази у очекивани обим посла.

Индија показује разлику између утицаја и контроле

Према индијским налазима које преноси Mint, 32% тамошњих CIO руководилаца приписује највећи утицај на AI одлуке централном ИТ сектору или технолошком руководству, што је највиши удео међу испитаним тржиштима, док 43% наводи личну одговорност за повреде приватности, а 42% за безбедносне инциденте у AI системима на које не може потпуно да утиче. У предузећима са више од 1.000 запослених, удео који наводи највећи утицај ИТ руководства расте на 59%, а личну одговорност за повреде приватности на 65%.

Ови проценти мере различита питања: где је највећи утицај на одлуке и за које последице CIO лично одговара без потпуне контроле. Њихова разлика није израчуната величина управљачког јаза, нити показује колико се стварних инцидената догодило. Налази се односе на Индију; Србија није обухваћена анкетом.

Подела одговорности за посао који AI мења

За средње предузеће, оперативан предлог изведен из ових налаза јесте подела по конкретним одлукама. Тај распоред треба прилагодити организацији, уз изричито разликовање одобрења примене, праћења последица по запослене и права на обуставу. Предложена подела изгледа овако:

• Пословни тим одређује сврху примене, прихватљив исход и задатке који остају запосленом. Пре одобрења треба да одговори ко прихвата AI резултат и ко решава спор о његовој тачности.
• CIO поставља техничке услове: приступ подацима, дозволе система, евиденцију његових поступака и начин искључивања. Питање за ову функцију је да ли може да види и ограничи употребу алата који набавља пословна јединица.
• Људски ресурси прате промену задатака, потребних вештина и оптерећења запослених. Њихова улога је да утврде ко добија нову обавезу провере и каква му је обука потребна за тај посао.
• Правна служба процењује обраду података, уговорне обавезе и услове примене. Њено питање је које ограничење мора бити уграђено пре пуштања система у рад, а ко процењује обавезе после инцидента.

Обустава мора да буде део одобрења

У предложеној подели, право да се примена заустави треба одредити пре почетка рада. Пословни власник може да покрене обуставу када резултат више не испуњава договорену сврху, а CIO када систем прекорачи дозвољени приступ подацима. Правна служба процењује последице инцидента, док људски ресурси прате шта повратак на претходни поступак значи за запослене.

Практична последица за запосленог је јасна: обавеза да проверава AI резултат треба да буде праћена овлашћењем да одбије погрешан предлог и затражи обуставу спорне употребе. Иначе људска провера може да постане додатни терет без утицаја на поступак који запослени треба да надзире.

Прочитајте и:

• САД су додале само 29.000 радних места — ревизије су још лошије
• NIST тражи „личну карту“ за AI агенте — стигло је више од 600 одговора
• Дуг контекст или RAG: више токена не значи увек бољи одговор