R&D олакшица у Србији: двоструки расход не значи двоструки повраћај

Компанија која у Србији обавља истраживање и развој може непосредно повезане трошкове да призна у двоструко увећаном износу у пореском билансу, према члану 22г Закона о порезу на добит правних лица. Када је трошак већ признат као редован расход, олакшица омогућава његово додатно признавање за пореске сврхе и тиме умањује основицу.

Уштеда није једнака износу додатно признатог расхода: зависи од опорезиве добити и пореза који би компанија иначе платила. За олакшицу су потребни пројекат истраживања и развоја у Србији, непосредна веза сваког пријављеног трошка с тим пројектом и засебна евиденција која ту везу показује.

Који пројекат испуњава услове

Полазна тачка је садржај рада, а не назив тима или делатност фирме. Истраживање је усмерено на стицање новог научног или техничког знања; развој обухвата примену резултата истраживања или другог научног достигнућа ради новог или значајно побољшаног материјала, производа, процеса, система или услуге пре комерцијалне производње или коришћења. Опис пројекта зато треба да повеже циљ, планиране фазе и конкретне техничке активности.

Према Правилнику Пореске управе, пројекат се сматра обављеним у Србији ако најмање 90% свих запослених ангажованих на истраживању и развоју своје активности обавља на њеној територији. Изузетак је измештање дела активности због посебних физичких, географских или природних услова који се у Србији не могу обезбедити. Ако запослени ради и на другим пословима, за олакшицу се издваја само део његовог трошка који се може директно приписати пројекту.

У рад на пројекту могу да уђу и непосредни надзор техничких активности и подршка њиховом спровођењу, попут подешавања опреме или израде прототипских компонената. Опште управљање које није повезано с конкретним пројектом нема ту непосредну везу. Закон из олакшице искључује и трошкове истраживања ради проналажења и развоја нафте, гаса или минералних залиха у екстрактивној индустрији.

Који трошкови улазе у обрачун

Прихватљив је трошак који може да се повеже с одређеним истраживачким или развојним пројектом. Правилник обухвата зараде за рад на пројекту и материјал употребљен у њему, укључујући компоненте прототипа и материјал за испитивање. Обухвата и набавку или коришћење нематеријалне имовине, средства и закуп који непосредно служе пројекту, стручна мишљења, производне услуге, трошкове правне заштите интелектуалне својине и задуживање искључиво ради финансирања истраживања и развоја.

Код стручних мишљења, саветодавних услуга и преноса посебних знања изузете су услуге прибављене од повезаних лица. Када запослени, опрема или услуга служе и другим пословима, у обрачун улази само део који се може директно приписати истраживању и развоју. Тај удео мора бити видљив у евиденцији, јер сама чињеница да је набавка настала током пројекта није довољна.

За стална средства која се у рачуноводству воде као имовина важи посебан поступак: правилник предвиђа признавање набавне вредности у пореском билансу у периоду набавке, сразмерно коришћењу за пројекат, без укидања правила о амортизацији. Зато се куповина опреме не уноси механички у исти обрачун као зарада која је већ исказана као расход у билансу успеха. Ако се касније битно смањи удео коришћења средства за истраживање и развој, правилник предвиђа корекцију раније признатог расхода.

Из додатног признавања искључени су рекламирање и промоција насталог производа, обука запослених и текуће одржавање сталних средстава. Искључени су и административни и други општи режијски трошкови који се не могу непосредно повезати с пројектом. Трошак редовног пословања не постаје истраживачки само зато што је настао у истој фирми или у истом периоду.

Колико се смањује порез

У условном примеру, пореска основица компаније пре додатног признавања износи 5.000.000 динара. У редовним расходима већ је садржан 1.000.000 динара прихватљивих трошкова истраживања и развоја. Додатно признавање тог милиона у пореском билансу смањује основицу на 4.000.000 динара; не ствара исплату компанији у износу од милион динара.

При стопи пореза на добит од 15%, приказаној и у примеру Пореске управе, порез би у овом условном случају пао са 750.000 на 600.000 динара. Уштеда је 150.000 динара: то је порески ефекат додатног расхода од 1.000.000 динара. Ако основица пре додатног признавања није довољна, непосредно смањење пореза у том периоду неће изгледати као у овом примеру.

Која документација се води током пројекта

За сваки пројекат води се засебна пореско-аналитичка евиденција, а документација се прикупља док активности трају. Практичан распоред прати настанак трошка и доказа о његовој намени:

1. Пре рада припремите опис пројекта са циљевима, фазама и планираним активностима, буџет који је одобрила управа с очекиваним резултатима и план набавке за тај пројекат.
2. Током рада бележите време сваког запосленог по пројекту и део зараде који му припада. Одвојено евидентирајте материјал, средства, закуп и услуге; чувајте фактуре, уговоре с ангажованим трећим лицима и мишљења стручњака задужених за реализацију.
3. При састављању пореског биланса повежите евидентиране ставке с одговарајућим категоријама трошкова и сачините закључак који приказује износе по категоријама и њихов збир.

Уз порески биланс за сваки пројекат прилажу се опис пројекта, евиденција времена запослених и закључак о трошковима. Буџет, план набавке, стручна мишљења, фактуре, уговори и аналитичке евиденције морају постојати у тренутку подношења биланса, иако се не прилажу на исти начин. Раздвајање те две групе докумената помаже да завршни обрачун почива на подацима насталим током пројекта, а не на накнадној процени шта је ком пројекту припадало.

Прочитајте и:

• Дуг контекст или RAG: више токена не значи увек бољи одговор
• Акцелератор или инкубатор: исто име не значи исти програм
• YouTube чланства у Србији: дугме Join стиже тек после провере