Паушалац или лична зарада: приход сам не одлучује победника

Ако предузетник испуњава услове за паушал, повољнији избор зависи од његове паушалне обавезе, признатих расхода и основа осигурања, а не само од прихода. Паушал може оставити више новца када су расходи мали. Са већим признатим расходима предузетник који исплаћује личну зараду може стећи предност, јер му се смањује опорезива добит.

Поређење има смисла само ако су оба режима доступна истом предузетнику. За оба треба узети исти приход и исте стварне пословне трошкове, па одузети порезе и доприносе који важе за његов статус. Износ паушалног решења и висина изабране личне зараде тада могу променити исход и при потпуно истом промету.

Како се формирају две обавезе

Према Закону о порезу на доходак грађана, паушалцу се приход за опорезивање утврђује решењем, док предузетник који води књиге плаћа порез на опорезиву добит по стопи од 10 одсто; исти закон не допушта паушал ако је промет у претходној години, односно планирани промет при почетку рада, већи од 6.000.000 динара. Закон искључује и обвезнике ПДВ-а, као и поједине делатности, уз прописане изузетке. Зато повољнији условни обрачун паушала не значи да је тај режим предузетнику заиста доступан.

Паушалац плаћа порез и доприносе утврђене за свој случај и када му поједини месец донесе мањи приход. Пословни расход му смањује новац који остаје, али не умањује паушално утврђену основицу на начин на који признат расход утиче на добит предузетника који води књиге. Код предузетника са личном зарадом исплаћена зарада је признат расход; на њу се обрачунавају порез на зараду и доприноси, а на преосталу опорезиву добит порез на приход од самосталне делатности. Поређење само стопе пореза на добит са месечним паушалом зато изоставља део трошка личне зараде.

Зашто основ осигурања мења резултат

Порески информатор за предузетнике наводи порез на личну зараду од 10 одсто и доприносе од 24 одсто за пензијско и инвалидско, 10,3 одсто за здравствено и 0,75 одсто за осигурање од незапослености. Када је предузетник истовремено запослен код другог послодавца или делатност обавља као пензионер, при исплати личне зараде не плаћа доприносе за здравство и незапосленост по том основу. Допринос за пензијско и инвалидско осигурање остаје.

И паушалцу промена основа осигурања може променити утврђену обавезу. Зато није упоредиво узети паушално решење особе која је већ запослена и обрачун личне зараде особе којој је предузетништво једини основ осигурања. У обе колоне мора стајати исти статус, а за паушал стварни износ из решења или процена за тај статус. У супротном се разлика у осигурању погрешно приписује пореском режиму.

Три условна обрачуна

Следећи износи су илустрација, а не персонализован порески савет. Претпостављена укупна паушална обавеза износи 55.000 динара месечно. Предузетник са личном зарадом нема други основ осигурања и исплаћује бруто личну зараду од 100.000 динара. Сви наведени пословни трошкови су стварни и порески признати, а обе варијанте су ван ПДВ-а, без пореских олакшица, пренетих губитака и трошка књиговодства.

У обрачуну за 2026. примењен је неопорезиви износ зараде од 34.221 динар из већ наведеног закона. Од бруто личне зараде од 100.000 динара, после пореза на зараду и доприноса, остаје приближно 58.372 динара. Преостала добит у условном обрачуну једнака је приходу умањеном за признате пословне трошкове и бруто личну зараду; од те добити одузима се порез од 10 одсто. Код паушала се од прихода одузимају исти пословни трошкови и претпостављених 55.000 динара обавеза.

• Приход 300.000, трошкови 20.000 динара: паушалцу остаје 225.000 динара. Са личном зарадом остаје приближно 220.372 динара, од чега је 58.372 нето зарада, а 162.000 добит после пореза. Паушал у овим условима има предност од око 4.628 динара.
• Приход 300.000, трошкови 100.000 динара: паушалцу остаје 145.000 динара, а предузетнику са личном зарадом приближно 148.372 динара. Приход и паушална обавеза нису промењени; већи признати расходи су преокренули однос за око 3.372 динара.
• Приход 450.000, трошкови 50.000 динара: паушалцу остаје 345.000 динара, а са личном зарадом приближно 328.372 динара. Када је разлика између прихода и расхода већа, фиксна претпостављена паушална обавеза поново доноси повољнији исход.

У прва два примера сваких додатних 10.000 динара признатих трошкова смањује опорезиву добит, па предност личне зараде у односу на паушал расте за 1.000 динара. То не значи да предузетнику остаје више новца када троши више: расход смањује расположив износ у оба режима. Код претпостављених 300.000 динара прихода, 55.000 динара паушалне обавезе и исте личне зараде, исходи се изједначавају на приближно 66.280 динара признатих трошкова, пре трошка вођења књига.

Када мала уштеда није одржива

Паушалац води књигу о оствареном промету, а предузетник са личном зарадом пословне књиге и обрачун зараде. Ако књиговодство и остали додатни трошкови премаше предност од 3.372 динара из другог условног примера, та предност нестаје. Порески признат трошак притом није исто што и свака исплата са пословног рачуна: стварни третман расхода зависи од његове природе и евидентирања.

Обавештење Пореске управе о личној заради наводи да се промена опредељења за наредну годину пријављује до 15. децембра и примењује од 1. јануара, док се већ поднето опредељење не обнавља сваке године. Опредељење се не може мењати током пореског периода; новоосновани предузетник који се региструје код АПР-а бира личну зараду при регистрацији. Због тог распореда краткотрајан пад прихода не омогућава тренутну промену изабраног начина обрачуна.

Промена режима не решава питање теста самосталности, јер се он односи и на паушалце и на предузетнике који воде књиге. За предузетника чији рад зависи од једног налогодавца, стварни услови сарадње зато су важни и када условни обрачун показује малу пореску уштеду. Избор личне зараде сам по себи не мења те услове.

Који износ ставити у сопствено поређење

Постојећи паушалац полази од свог пореског решења. За процену при оснивању, калкулатор Пореске управе тражи податке као што су делатност, основ осигурања, општина и година регистрације и даје процењену месечну обавезу. Тај износ треба поредити са обрачуном личне зараде за истог предузетника, уз очекиване признате расходе и трошак вођења књига.

Када су расходи мали, паушална обавеза умерена и право на режим испуњено, паушал често оставља више новца уз једноставнију евиденцију. Значајни признати расходи могу померити предност ка личној заради, али само ако разлика преживи трошак администрације. Ако делатност, ПДВ статус или промет искључују паушал, питање више није који од та два обрачуна даје већи износ, већ који је дозвољен и одржив за конкретно пословање.