Фриленсерски модел А или Б: већа стопа није увек скупља

За квартални приход од 150.000 динара модел А оставља већи нето износ, док је при 240.000 динара повољнији модел Б, показује обрачун Knjigovodstvo24. Нижа пореска стопа модела Б не значи сама по себи и мање укупне дажбине: код нижег прихода пресудан је његов минимални допринос за пензијско и инвалидско осигурање, односно ПИО.

Пре кварталне пријаве треба упоредити збир пореза, ПИО и, ако лице нема здравствено осигурање по другом основу, здравственог доприноса. Око границе исплативости исти бруто приход може дати различит избор зависно од статуса осигурања. Нето износ у овом поређењу значи квартални бруто приход умањен за наведене обавезе, пре личних трошкова рада.

Шта улази у обрачун оба модела

Модел А је опција 1, а модел Б опција 2 на порталу Фриленсери. За обрачун са износима који важе у 2026. години, званична правила за обе опције раздвајају одбитке и најниже основице:

• У моделу А од кварталног бруто прихода одбија се 110.647 динара нормираних трошкова. Порез износи 20%, а ПИО 24% преостале основице. Ако приход не прелази одбитак, порез и ПИО по тој опцији износе нула.
• У моделу Б одбитак је 66.733 динара плус 34% бруто прихода. Порез износи 10% преостале основице, а ПИО 24%, али најмање 36.934 динара за квартал. Минимум ПИО важи и када је обрачуната основица мала.
• Ако лице није здравствено осигурано по другом основу, у оба модела додаје се здравствени допринос од 10,3% основице, уз квартални минимум од 7.003 динара. Ако већ има осигурање по другом основу, тај допринос се не додаје.

Одбитак у моделу А је фиксан, па при мањем приходу може да остави мало или нимало основице за порез и ПИО. У моделу Б део одбитка расте са приходом, док минимални ПИО у почетку задржава укупну обавезу високом. Зато се два модела морају рачунати на истом кварталном бруто износу и уз исти статус здравственог осигурања.

Три прихода, два статуса осигурања

Следећи прорачуни су условни: лице је резидент Србије, рад обавља у Србији и нема порески кредит за порез плаћен у иностранству. Сви износи су квартални. Појединачне дажбине заокружене су на цео динар, а нето је бруто приход умањен за њихов збир.

• Приход од 150.000 динара: уз здравствено осигурање по другом основу, А носи 17.316 динара дажбина и оставља 132.684 динара нето; Б носи 40.161 динар и оставља 109.839 динара. Без другог осигурања, А носи 24.319 динара и оставља 125.681 динар, док Б носи 47.164 динара и оставља 102.836 динара.
• Приход од 240.000 динара: уз друго осигурање, А носи 56.916 динара дажбина и оставља 183.084 динара нето; Б носи 46.101 динар и оставља 193.899 динара. Без другог осигурања, А носи 70.239 динара и оставља 169.761 динар, док Б носи 55.543 динара и оставља 184.457 динара.
• Приход од 900.000 динара: уз друго осигурање, А носи 347.316 динара дажбина и оставља 552.684 динара нето; Б носи 179.271 динар и оставља 720.729 динара. Без другог осигурања, А носи 428.619 динара и оставља 471.381 динар, док Б носи 233.580 динара и оставља 666.420 динара.

На средњем примеру види се шта преокреће резултат. При приходу од 240.000 динара основица је 129.353 динара у А, а 91.667 динара у Б. Б још плаћа минимални ПИО, али су његов порез и, када је потребан, здравствени допринос довољно мањи да укупна обавеза буде нижа. При приходу од 900.000 динара ПИО у Б већ се рачуна на стварну основицу, па процентуални део одбитка јаче смањује дажбине.

Када здравствени статус мења избор

Са наведеним износима, модели се приближно изједначавају на 211.000 динара кварталног прихода за лице које већ има здравствено осигурање, а на 204.000 динара за лице које га нема. То су резултати обрачуна, не прописани прагови. Близу границе разлике су мале, а заокруживање појединачних обавеза може померити исход за динар.

Условни приход од 207.000 динара показује промену без ослањања на приближан праг. Уз друго здравствено осигурање, дажбине су 42.396 динара у А и 43.923 динара у Б, па А оставља 1.527 динара више. Без другог осигурања, дажбине су 52.320 динара у А и 51.121 динар у Б: сада Б оставља 1.199 динара више. Приход и пореске стопе остали су исти; променила се обавеза за здравство.

Разлог је различита основица за тај допринос. Код овог прихода здравствени допринос у А рачуна се на основицу од 96.353 динара, а у Б на 69.887 динара. Тако додатна обавеза више повећава укупан трошак модела А и преокреће редослед који важи за већ осигурано лице.

Зашто објављене границе нису исте

Водич AdvokatX наводи да је модел Б повољнији за готово сваки квартални приход изнад приближно 130.000 динара. У делу о доприносима најнижу кварталну основицу за ПИО описује као опште правило, а за мале приходе у моделу А упућује на калкулатор. То је битна разлика у методици: у званичном обрачуну модел А нема минимални ПИО модела Б, већ његов ПИО прати опорезиви приход.

Зато нижа пореска основица, нижи порез и нижи збир свих дажбина нису иста мера „повољнијег“ модела. Ако се минимум ПИО припише и моделу А, његова предност при умереном приходу изгледа мања. Граница се додатно помера када један прорачун укључује здравствени допринос, а други полази од већ осигураног лица. За лични избор меродавни су укупне обавезе под истим претпоставкама.

Избор у кварталној пријави

У квартални збир улазе приходи који припадају том обрачунском периоду; уплате у страној валути прерачунавају се у динаре по курсу важећем на дан уплате. Затим је потребно тачно означити да ли лице већ има здравствено осигурање по другом основу. Званични калкулатор пореза приказује обе опције, одвојене основице и укупне обавезе, а садржи и поља за порез плаћен у другој држави.

Модел се бира за сваки квартал посебно. Ако се приход или статус осигурања промени, може се променити и модел који оставља већи нето износ. Приход за који се тражи порески кредит по основу пореза плаћеног у иностранству захтева засебан унос; условни прорачуни изнад тај случај не обухватају.

Прочитајте и:

• Паушалац или књигаш: већи трошкови могу да појефтине други модел
• Ollama или LM Studio: бржи одговор није и већа пропусност
• Google Drive или OneDrive: 15 GB бесплатно није увек боља понуда