„Капитал за развој“ продужен до 30. новембра — фонд је 220 милиона

Министарство привреде је, према обавештењу Развојне агенције Србије од 8. октобра 2026. године, продужило рок за захтеве у програму „Капитал за развој“ до 30. новембра 2026. године. За субвенционисање камата издвојено је 220 милиона динара. Програм спроводе Министарство, Развојна агенција Србије и Банка Поштанска штедионица, а обухвата кредите за нову опрему и трајна обртна средства.

Радио-телевизија Војводине је 8. октобра известила да је претходни рок био 9. октобар и да је продужетак образложен интересовањем привредника и потребом за додатним временом за документацију. Нови датум оставља више времена за припрему захтева, али пријем траје само док су средства расположива. Фонд од 220 милиона динара служи за субвенције камата, а није износ који се фирмама исплаћује као готовински грант.

Ко може да поднесе захтев

Право на програм имају предузетници, микро и мала привредна друштва и задруге уписани у Агенцију за привредне регистре. За друштва и задруге величина се утврђује према финансијским извештајима, док се код сваког подносиоца проверавају и делатност, доспеле јавне обавезе и намена улагања. Одобрење кредита зато зависи од више услова него што је сам упис у регистар.

Упутство Развојне агенције Србије захтева регистрацију најкасније 31. децембра 2024. године, а микро и мала правна лица разврстава према извештајима за 2025. годину. Искључене су, између осталог, пољопривреда, рударство, финансије и трговина; за трговину која обухвата одређену обраду, дораду или паковање робе предвиђен је изузетак. Исто улагање не може се финансирати и бесповратним средствима из другог извора јавних средстава. Потврда Пореске управе о измиреним доспелим обавезама мора бити издата после објављивања јавног позива.

Одвојени услови за опрему и обртна средства

Јавни позив за програм прописује различите износе, рокове отплате и обезбеђење за две намене. У оба случаја кредит је динарски, са фиксном каматом чији део плаћа корисник, а део субвенционише Министарство. За сваку кредитну линију предвиђена је по једна милијарда динара, што је одвојено од фонда за каматне субвенције.

Нова опрема

• Појединачни кредит износи од 700.000 до 15 милиона динара. Фирма обезбеђује најмање 30 одсто укупне вредности улагања из сопствених средстава; најмања вредност улагања је милион динара. Ако набавка премашује највећи дозвољени кредит, разлику такође покрива фирма.
• Фиксна номинална камата износи 6,30 одсто годишње: корисник плаћа 2 одсто, а Министарство субвенционише 4,30 одсто. Отплата може трајати до 60 месеци, укључујући грејс период од шест месеци.
• Обезбеђење чине меница фирме, лична меница сваког оснивача са више од 25 одсто удела и залога на опреми која се купује. Пре пуштања кредита у течај фирма мора да има простор и услове потребне за њено постављање и употребу.
• Вредност улагања утврђује се на основу једне или више профактура. У њу могу ући исказани трошкови транспорта, монтаже, инсталирања и обуке; цена на профактури домаћег добављача мора бити у динарима.

Трајна обртна средства

• Појединачни кредит може износити до 15 милиона динара. За ову намену позив не прописује минимално сопствено учешће какво важи за опрему. Финансирати се могу сировине, репроматеријал, амбалажа и материјал непосредно потребан за пружање услуге.
• Фиксна номинална камата износи 6,70 одсто годишње: корисник плаћа 2 одсто, а Министарство субвенционише 4,70 одсто. Рок отплате је до 36 месеци, укључујући шест месеци грејс периода.
• Основно обезбеђење чине меница фирме и личне менице оснивача са више од 25 одсто удела. За предузетнике и микро правна лица код кредита преко 2,5 милиона динара, односно за мала правна лица преко шест милиона, потребна је хипотека првог реда или залога на опреми и возилима, под условима прихватљивим банци.

Колико кредит стварно кошта

Камата од 2 одсто коју плаћа корисник није исто што и ефективна каматна стопа: у укупну цену кредита улазе и трошкови које субвенција не покрива. Према репрезентативним примерима Банке Поштанска штедионица од 10. септембра 2026. године, улагање у опрему од 10 милиона динара, уз три милиона сопственог учешћа и кредит од седам милиона, има приказану укупну цену кредита од 473.319,29 динара и ефективну стопу од 2,45 одсто. За кредит од милион динара за обртна средства приказана цена је 37.258,29 динара, уз ефективну стопу од 2,10 одсто.

Ови примери имају различите износе и рокове отплате, па укупне трошкове не треба читати као цену истог задуживања. У примеру за опрему део трошка чине процена вредности, упис залоге и осигурање; приказани износи за те ставке су оквирни. Банка обрачунава цену конкретног кредита према његовом износу, року и потребном обезбеђењу. Министарство субвенционише и провизију и накнаду за обраду захтева до 0,5 одсто.

Предаја захтева банци

Захтев за бесповратна средства подноси се истовремено са захтевом за кредит у експозитури или филијали Банке Поштанска штедионица. Уз кредитну документацију предаје се попуњен образац О1 за доделу бесповратних средстава. Могуће је поднети највише по један захтев за сваку врсту кредита, а банка прима само захтеве фирми које испуњавају услове програма и доставе потребну документацију.

Код опреме профактура одређује вредност улагања и износ сопственог учешћа, док је за обртна средства основ захтева процењена потреба за дозвољеним материјалом. Менице и, када су потребни, залога или хипотека припремају се према изабраној намени и износу кредита. У основном тексту јавног позива остао је првобитни датум затварања, док накнадно обавештење утврђује продужени рок; за предају је битно и да средства у тренутку пријема још буду расположива.

Прочитајте и:

• ETF или домаћи фонд: мала накнада постаје велика тек кроз време
• Endeavor Catalyst има 320 милиона долара — капитал тражи осниваче ван центара
• PSV Tech затворио фонд на 56 милиона евра — циљ од 70 милиона није достигнут