NASA тражи наследника ISS-а — понуде за приватне станице стижу до 8. децембра

NASA је 9. октобра 2026. објавила коначни захтев за понуде за комерцијалне свемирске станице, са роком 8. децембра 2026. и намером да у раном развоју изабере најмање два извођача; директор агенције Џаред Ајзакман поручио је: „The opportunity is significant, but the economics ultimately have to work.“ NASA жели да после Међународне свемирске станице, ISS-а, има где да шаље посаде ради истраживања, развоја технологија и обуке за даље мисије.

Конкурс води Џонсонов свемирски центар у Хјустону. На страници набавке CLDC забележено је да је коначни позив објављен 9. октобра 2026, да понуде доспевају 8. децембра и да се додела уговора планира за пролеће 2027. године. Предстојећи избор односи се на развојне извођаче: још није одлучено које ће станице касније примати NASA посаде.

Шта NASA набавља

Предмет конкурса је услуга боравка и рада у орбити, заједно са путем до њеног увођења. Понуђачи треба да испланирају пројектовање, изградњу, испитивање, сертификацију и рад станице, као и долазак посаде и терета. Комерцијални оператер треба да поседује и води дестинацију, док би NASA, после одговарајућих провера, наручивала услуге за своје мисије.

Према подацима о конкурсу на GovTribe, стандардна мисија мора да подржи најмање четири члана посаде, укључујући најмање два представника америчке владе; категорије услуге обухватају боравак од месец дана и непрекидан рад током шест месеци, а за уговор је наведен гарантовани минимум од 100 милиона долара. Различито трајање мисија мења потребе за залихама, одржавањем и превозом. Понуђач зато треба да покаже како ће станица функционисати као трајна услуга, а не само како ће изгледати њен први модул.

Планирани уговори предвиђају фиксну цену за наручене послове и оквир у којем NASA може да издаје појединачне наруџбине. Избор компаније за рани развој сам по себи не доноси наруџбину за све касније фазе или загарантован број летова. То је важна разлика за финансирање: компаније морају да обезбеде средства за сопствени део развоја и да граде посао који не зависи искључиво од NASA мисија.

Зашто следи још једно надметање

Рани уговори треба да задрже више решења у развоју док се не види која могу да испуне услове за рад са посадом. После те фазе предвиђено је посебно надметање за завршни дизајн, испитивање и оцену, сертификацију и услуге. Те послове може добити један извођач или више њих; почетни избор зато није коначна одлука о наследнику ISS-а.

Овај редослед раздваја ризик пројекта од доказане способности да прими астронауте. План станице мора да пређе у опрему, затим у испитивања и рад у орбити, пре него што NASA може да оцени безбедност својих посада. Сертификација се односи на стварне системе и њихов рад, па обећање о датуму лансирања не може да замени резултате тих провера.

За агенцију више раних извођача значи и могућност да упореди технички напредак пре наручивања скупљих услуга. За компаније то значи да је државни уговор само део пословног плана: станицу треба изградити, снабдевати и одржавати и онда када NASA није њен једини корисник. Колико ће решења стићи до редовних мисија зависиће од њиховог развоја, финансирања и наредних конкурсних одлука.

Превоз улази у цену станице

Путовање до станице један је од најосетљивијих делова понуде, јер смештај у орбити нема употребну вредност за NASA без безбедног доласка и повратка посаде. Према извештају Ars Technica о коначном позиву, понуђач сада не мора да приложи потписан споразум с превозником, NASA нуди да обезбеди превоз за прве четири своје услужне мисије, а конкурсне процене за 2030. износе 325 милиона долара за лет четворочлане посаде и 300 милиона долара за теретни лет.

Ти износи су процене летова у конкурсној документацији, а не цена готове станице. NASA понуда за почетни превоз олакшава планирање првих мисија, али компанија и даље мора да уклопи долазак посетилаца, снабдевање, рад станичних система и повратак на Земљу. Зато се техничка изводљивост не завршава изградњом простора за боравак: потребан је читав ланац услуге.

Одсуство обавезе да се већ уз понуду достави уговор с превозником оставља компанијама више времена за преговоре. Истовремено, тај посао не може да чека почетак редовних мисија. Возило, станица и процедуре за посаду морају да раде заједно, а испитивање тог споја постаје део пута до NASA сертификације.

Рок који поставља повлачење ISS-а

Прелазак има ограничено време за пробе и исправке. Према извештају америчког ревизора GAO од 17. јуна 2026., NASA планира повлачење ISS-а 2030, а раније процене су за период од фискалне 2026. до 2031. предвиђале приближно милијарду до милијарду и по долара за развојне споразуме или уговоре, уз упозорење да би расположив новац можда подржао само једну станицу. Та процена је настала пре коначног октобарског конкурса и не представља вредност већ додељених уговора.

Зато је размак између доделе развојног уговора и прве услужне мисије пресудан. Станицу треба завршити и послати у орбиту, показати њен рад са посадом, спровести неопходна испитивања и добити одобрење за NASA астронауте. Кашњење у било којој од тих зависних фаза смањује време за прелазак пре одласка ISS-а из употребе.

И сам ISS остаје место за истраживања док траје прелазни период. Истраживачки рад, опрема и посаде не прелазе на нову дестинацију самим потписивањем уговора; потребни су оперативни капацитети које NASA може да користи. После затварања рока за понуде, први мерљив корак биће одлука о развојним уговорима, а затим напредак изабраних компанија у испитивању и сертификацији.

Прочитајте и:

• Infostud или LinkedIn Jobs: струка одређује где се у Србији тражи посао
• Brave или Firefox: приватност није исто што и отпорност на отисак
• Substack преузима ПДВ од 1. децембра — цена зависи од врсте садржаја