Шта не сме у јавни AI: ни анонимизован одломак тајног документа

У Србији тајни податак не уносите у јавно доступан AI сервис ни као анонимизован одломак. Одговор Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података обухвата делимичне уносе, пробне примере, фотографије и метаподатке који могу открити или омогућити реконструкцију тајног податка.

Лични и пословно поверљиви подаци траже засебну проверу пре слања потрошачком AI сервису: да ли сте овлашћени да их делите, може ли се особа препознати из преосталих детаља и како сервис обрађује унос. Смернице француског CNIL-а саветују корисницима да у потрошачке сервисе не уносе поверљиве личне, компанијске или административне податке које нису овлашћени да деле. То је савет страног регулатора, док се за формално тајне податке у Србији примењује посебан режим.

Семафор података пре уноса

Статус садржаја одређује границу, а не дужина упита или једноставност задатка. Сажимање јавног саопштења и сажимање стварног досијеа запосленог технички изгледају исто, али подразумевају различита овлашћења и ризике. Ова подела помаже да се одлука донесе пре копирања текста.

• Зелено — јаван садржај који смете да делите. Објављено саопштење или сопствени текст без додатих личних и интерних детаља обично је погодан за јавни алат. И код јавно доступног туђег материјала проверите да ли имате право на планирану употребу.
• Жуто — обичан интерни радни садржај. За празан образац или општи нацрт обавештења проверите правило организације и пошаљите само оно што је потребно за задатак. Пословна ознака „за интерну употребу” не означава сама по себи формални степен тајности „ИНТЕРНО”.
• Црвено — лични или пословно поверљиви подаци. Досије запосленог, преписка са клијентом, необјављена понуда и услови уговора не иду у лични потрошачки налог на основу одлуке појединца. Потребни су овлашћење организације, одговарајући канал и проверени услови обраде. За шаблон одговора често је довољан јасно измишљен пример.
• Забрањен унос у јавни сервис — формално тајни подаци. Забрана важи и за степен „ИНТЕРНО” и за више степене тајности. Издвајање кратког цитата, брисање имена или плаћени налог не мењају статус садржаја.

Шта анонимизација може, а шта не може да реши

Брисање имена уклања само један начин препознавања особе. Условни пример је опис жалбе у малој општини: датум, ретка околност и функција подносиоца могу заједно указати на њега иако су име и адреса избрисани. Замена имена ознаком „клијент А” зато није довољан доказ да податак више није лични.

Проверите и шта би особа која познаје околности могла да повеже са одломком. Назив радног места, износ, место, редослед догађаја или јединствен опис случаја могу бити препознатљивији од имена. Ако вам је потребна само структура мејла, употребите измишљене околности које не пресликавају стварни предмет.

Пословна поверљивост постоји и кад у тексту нема личних података. Необјављена цена, план набавке или техничко решење могу открити интересе организације самим својим садржајем. Код формално тајног документа постоји још строжа граница: забрана јавног уноса обухвата и делове из којих се заштићена информација може реконструисати.

Шта заиста мења привремени разговор

Привремени разговор у ChatGPT-у мења начин чувања и употребе разговора, али не даје овлашћење за слање поверљивог материјала. Према правилима OpenAI за потрошачке сервисе, привремени разговори се, док су привремени, не користе за побољшавање модела, а копија може бити задржана до 30 дана ради безбедности. Ако корисник сачува такав разговор, он постаје обичан разговор и подлеже подешавањима његовог налога.

Зато одвојено проверите тип налога, подешавања употребе садржаја за побољшавање модела, задржавање, приступ садржају и правила за прилоге. Услови потрошачког налога нису исто што и услови пословног или управљаног радног простора. Чак и када се садржај не користи за обуку, остаје питање да ли је организација дозволила његово слање пружаоцу услуге.

Контролна листа пре слања

Прегледајте цео унос, укључујући прилоге, називе датотека и контекст додат ради бољег одговора. Понекад управо споредни детаљ открива странку, пројекат или порекло документа. Ове провере имају смисла пре слања; накнадно брисање разговора не замењује одлуку о дозвољености уноса.

1. Одредите категорију. Разликујте јавно објављен садржај, обичан интерни материјал, личне податке, пословну тајну и формално означен тајни податак. Ако је податак формално тајан, немојте га слати јавном сервису, већ проверите прописани канал код руковаоца тајним подацима.
2. Проверите овлашћење. Право да читате досије ради посла не значи и право да га проследите спољном сервису. За личне и пословно поверљиве податке тражите правило организације за конкретан алат и конкретну сврху.
3. Сведите унос на потребно. За исправку стила или израду шаблона уклоните стварне идентификаторе и јединствене околности ако задатак може да се уради без њих. Ако је стварни садржај неопходан, немојте претпоставити да га козметичке измене чине безбедним.
4. Проверите услове налога. Утврдите шта се задржава, ко може приступити садржају, да ли се користи за побољшавање модела и да ли иста правила важе за датотеке. Проверите налог који ћете заиста користити, јер се подешавања и уговорни услови разликују.
5. Прегледајте одговор пре дељења. AI може поновити податак из упита у сажетку, табели или предложеном мејлу. Тај резултат затим третирајте према садржају који је у њему остао.

Када је потребан интерни систем или RAG

Ако рад захтева претрагу кадровских, корисничких или стратешких докумената, организација треба да одреди систем и правила приступа пре него што запослени почну да постављају стварна питања. Одлука обухвата које збирке смеју да се користе, ко види изворе и одговоре, шта се бележи у дневницима, колико се садржај чува и шта уговор дозвољава добављачу. Интерни систем или пословни налог су избори које треба проценити према подацима које ће обрађивати.

RAG систем проналази релевантне делове из одобрених извора и укључује их у контекст за одговор. Зато проверите и претрагу и следећи корак: који се одломци издвајају, ком моделу се шаљу и да ли корисник сме да види документ из ког потичу. Локална претрага сама не задржава податке у организацији ако се пронађени одломак потом проследи спољном моделу.

За формално тајне податке потребан је акредитован информационо-комуникациони систем и поступање по правилима надлежног органа. Назив „интерни AI”, локална инсталација или пословна претплата нису потврда акредитације. Ако статус система није јасан, дозволу за рад са таквим подацима треба утврдити преко руковаоца тајним подацима пре употребе.

Прочитајте и:

• Јачи AI не сме да ослаби расуђивање — нови модел рада WEF-а