OpenAI је угасио „лажне редакције“ — AI им није донео публику

OpenAI је у извештају објављеном 8. октобра 2026. године навео да је забранио ChatGPT налоге повезане са утицајним операцијама из Русије и Ирана. Иранска мрежа је под седам измишљених новинарских потписа успела да објави или пласира за даље објављивање готово 100 текстова. Њени коментари на друштвеним мрежама, такође припремани уз помоћ AI, нису привукли значајан одзив.

Руска операција је имала другачију фасаду: истраживачки центар у Латинској Америци за који су радили људи који, према доступним налазима, нису знали ко стоји иза пројекта. AFP описује забрану налога обе мреже и потврђује да је иранска користила лажне западне ауторе, а руска центар под називом Social Research Center. Забрана је прекинула приступ откривених налога OpenAI алатима; текстови које су мреже већ унеле у туђе медије имали су сопствени пут до публике.

Ирански аутори су улазили кроз стварне уредничке канале

Ирански оператери су ChatGPT користили у више корака пре слања прилога. Припремали су дуге текстове на енглеском о сукобу САД и Ирана, тражили да се нацрт прилагоди условима одређеног онлајн медија, а затим и поруку којом ће га понудити уреднику. Уместо да се ослоне само на сопствене налоге, настојали су да њихове текстове објаве редакције које већ имају читаоце.

Потпис је био део тог поступка. Биографије су измишљене ауторе представљале као западне новинаре, аналитичаре или заговорнике мира заинтересоване за међународну политику и Блиски исток. За поједине персоне постојали су и налози на друштвеним мрежама, па име није деловало као да се први пут појавило уз понуђени текст. Биографија Ervin B. Hoskins-а представљала га је као америчког слободног аутора, док су подаци о локацији повезаног налога на Instagram-у указивали на Иран.

Пласирање је успело тамо где су уредници или посредници прихватили понуђене прилоге. Текст под уверљивим потписом могао је потом да се појави на сајту публикације, а понекад и у њеним објавама на друштвеним мрежама. То је мрежи отварало приступ постојећој публици медија. Сам број објављених прилога, међутим, не говори колико их је људи прочитало нити да ли су прихватили поруке које су оператери желели да шире.

Руска фасада се ослањала на стварне сараднике

У руском случају Social Research Center се јавно представљао као платформа за истраживање индијске дијаспоре и односа Индије са земљама Латинске Америке. The Record наводи да су сарадници у региону истраживали и писали за центар, наизглед не знајући за његову везу са руским оператерима. Тај рад је фасади давао садржај и контакте које сама генерација текстова не би могла да обезбеди.

Оператери су, према њиховим интерним извештајима, одлучивали о запошљавању, накнадама и истраживачким пројектима. За комуникацију са сарадницима и вођење налога користили су измишљену особу по имену Mia Clark. Запослени су интервјуисали стручњаке и припремали истраживачке радове; већина јавних текстова центра деловала је као њихов оригиналан рад. ChatGPT је у овој мрежи најчешће служио за писање интерних извештаја о активностима, а повремено за језичко прилагођавање лажних материјала.

Поруке које су оператери желели да пласирају биле су усмерене против угледа Украјине у региону и на политичке спорове у појединим латиноамеричким земљама. Неки материјали су се проширили довољно да изазову проверу чињеница или званично демантовање. Истовремено, оператери су у својим извештајима приписивали себи и туђе активности. Зато њихове сопствене процене успеха нису поуздана мера утицаја који су заиста остварили.

Коментари нису поновили домет објављених прилога

Иранска мрежа је поред чланака производила групе коментара на енглеском и персијском. Оператери су моделу давали објаву или њен снимак и тражили одговоре у складу са жељеном политичком поруком. Понекад су коментарисали објаве које су промовисале њихове сопствене чланке, хвалећи их како би изгледали популарније. Неколико таквих одговора могло је да се појави у кратком размаку, али сама брзина објављивања није довела до шире расправе.

Пронађени коментари су углавном добијали мало свиђања, прегледа и одговора. Често су чинили само мањи део расправе испод објаве, а део свиђања долазио је са налога повезаних са истом операцијом. У интерним извештајима оператери су као меру сопственог домета користили број прегледа објава испод којих су коментарисали. Преглед оригиналне објаве не значи да је неко видео њихов коментар, па је таква рачуница увећавала привид успеха.

Разлика између та два канала је суштина резултата. AI је помогао мрежи да дотерује прилоге, пише понуде уредницима и брзо саставља реакције, али није обезбедио самосталну публику за те реакције. Текстови су могли да допру до читалаца када су их прихватили постојећи медији. Тај пласман је био стварни успех оператера, мада из доступних података није могуће извести укупан број читалаца нити промену њихових ставова.

Лажни потпис је прошао кроз постојећи ланац поверења

Колумна потписана именом Ervin Hoskins стигла је до листа Port St. Joe Star преко организације PeaceVoice, која му је већ слала садржај. Издавач David Adlerstein назвао је понуђени текст у изјави за Washington Post „thought-provoking and not a strident attack on Mr. Trump“. Због раније сарадње са посредником није посебно проверио порекло колумне и идентитет аутора. Овај случај показује како спорни потпис може да стекне кредибилитет кроз стварни пут којим редакција прима спољне прилоге.

После откривања операције, Daily Kos и Middle East Monitor уклонили су текстове објављене под лажним потписима. Код Daily Kos-а прилози су били на платформи за корисничке објаве, где нису пролазили уредничку проверу пре објављивања; пут до читаоца зато није био исти као у листу који је прихватио колумну преко дугогодишњег посредника. За читаоца је последица у оба случаја слична: име поред текста и место објављивања могли су да прикрију ко је садржај заправо припремио.

Прочитајте и:

• Спонзорисана објава у Србији: ознака платформе није цео посао
• Backup против рансомвера: стално повезана копија није довољна
• OpenAI API или Gemini API: дуг контекст мења цену пре квалитета