Schneider купује PTC за 22,6 милијарди долара — премија је 42,3%

Schneider Electric и амерички PTC су 5. октобра 2026. у заједничком саопштењу објавили уговор о преузимању: понуда износи 205 долара у готовини по акцији, односно око 22,6 милијарди долара за капитал PTC-а, уз премију од 42,3% на последњу цену акције пре објаве. Компаније очекују затварање до трећег квартала 2027. године, после гласања акционара PTC-а и регулаторних одобрења. Уговор је потписан, али Schneider још није постао власник PTC-а.

То би била највећа Schneider-ова аквизиција: Axios је пореди са куповином AVEVA-е за 11 милијарди долара, завршеном 2023. године. Schneider жели да постојећем софтверу за индустријске операције и енергију дода PTC-ове алате за пројектовање производа и управљање подацима о њима. Вредност тог споја за купце зависиће од онога што компаније успеју да повежу после затварања.

Шта купац плаћа и одакле новац

Износ од 22,6 милијарди долара представља вредност PTC-ових акција по уговореној цени. Процењена вредност целог предузећа, која узима у обзир и нето дуг, износи 23,7 милијарди долара. Зато та два броја описују различите мере истог посла. Премија од 42,3% пореди понуду са последњом берзанском ценом пре објаве; она није принос који ће сваки акционар остварити, јер то зависи од цене по којој је купио акције.

PTC-ови акционари би, ако се преузимање заврши, добили готовину, а не акције Schneider Electric-а. За Schneider-ове акционаре рачуница је другачија: купац планира емисију нових акција од приближно пет до шест милијарди евра и нови дуг од око 16 до 17 милијарди евра. Такво финансирање значи да ће, поред цене PTC-а, на економски исход утицати трошак задуживања и удео постојећих акционара после емисије.

Готовинска цена даје јасан износ који је понуђен акционарима PTC-а, али исплата следи тек по затварању. Поређење са берзанском ценом показује колико Schneider плаћа изнад вредности коју је тржиште приписивало компанији пре вести. Оно само по себи не показује да ли ће будући приходи и уштеде оправдати трошак преузимања.

Који део индустријског софтвера доноси PTC

PTC попуњава део портфолија који се односи на настанак и развој индустријског производа. Према PTC-овом прегледу производа, Creo служи за рачунарско пројектовање, Windchill за управљање животним циклусом производа, а Codebeamer за управљање развојем апликација. ServiceMax и Servigistics покривају сервисирање и управљање резервним деловима. То су различите врсте података и послова, од конструкције до одржавања.

Schneider је већ присутан у софтверу за индустријске процесе кроз AVEVA-у, док PTC доноси алате које инжењери користе раније, при пројектовању и изменама производа. Ако се подаци о конструкцији повежу са подацима о раду опреме, произвођач би могао да прати како се пројектна одлука одражава на производ у употреби. То је стратешка могућност због које Schneider купује PTC, а не функција коју је потписивање уговора већ ставило купцима на располагање.

За постојеће кориснике PTC-ових алата важна је и независност тих радних токова. Произвођач може да користи Creo или Windchill, а да истовремено има опрему и софтвер других добављача. Успех повезивања зато неће зависити само од ширине Schneider-овог портфолија, већ и од тога да ли ће алати наставити да раде са системима које купци већ користе. Услови лиценцирања и конкретан план интеграције нису утврђени објављеном ценом преузимања.

Синергије су пројекција, не резултат

Schneider рачуна да ће обимнији софтверски портфолио донети и уштеде и нову продају. У Reutersовом извештају наведене су његове пројекције од 250 милиона евра годишњих уштеда до треће године после затварања и око 800 милиона евра приходних синергија; извршни директор Оливије Блум је инвеститорима рекао: „Data is becoming a very critical layer“. Пројекције описују оно што управа очекује од спајања, а не већ остварене приходе или уштеде.

Ове две врсте синергија имају различите предуслове. Уштеде траже успешно спајање пословања и контролу трошкова, док додатни приходи зависе од тога да ли ће купци заиста набављати повезане производе. Schneider би морао да задржи вредност PTC-ових алата за садашње кориснике и истовремено створи понуду која привлачи нове. Ниједан од тих исхода не произлази аутоматски из већег броја производа у истом власништву.

Берзанска реакција показала је да инвеститори већ процењују тај ризик: акције Schneider-а пале су готово 10% у раном трговању у Паризу после објаве. Тај пад није коначна оцена преузимања, али указује на забринутост због величине посла, понуђене премије и начина на који ће купац остварити планиране користи.

Шта још мора да се догоди

Уговор је потписан 4. октобра, дан пре јавне објаве. PTC-ов поднесак америчком регулатору предвиђа одобрење власника већине акција, антимонополске провере и проверу страних улагања у САД; наводи и да завршетак спајања није условљен тиме да Schneider прибави финансирање. Управни одбор PTC-а препоручио је акционарима да подрже споразум, али та препорука не замењује њихово гласање.

Регулаторна провера је важна и за тржиште индустријског софтвера, јер би један власник окупио алате за пројектовање производа, управљање њиховим животним циклусом и софтвер за индустријске операције. За купце PTC-а засад се мења изглед будућег власништва, док постојећи производи настављају да се користе пре затварања посла. Следеће одлуке које ће одредити статус преузимања јесу гласање акционара PTC-а и исход потребних регулаторних поступака.

Прочитајте и:

• Фондови од 10 милијарди гледају Србију, али инвестиције још нису обећане