Рад од куће или канцеларија: задатак је важнији од броја дана

Рад од куће може да погодује самосталном задатку који тражи концентрацију, док заједничко присуство има већу вредност када посао зависи од брзих питања, повратних информација и учења од колега. Ниједан распоред нема доказану предност за све послове: преглед истраживања о удаљеном раду издваја уклапање задатка и места, начин сарадње и облик хибридног рада као услове од којих зависи учинак. Зато број дана у канцеларији говори мање од тога шта људи тих дана раде и чија им је помоћ потребна.

Хибридни рад може да сачува мерени учинак уз већу флексибилност, али резултат зависи од посла и начина мерења. У рандомизованом испитивању у компанији Trip.com учествовало је 1.612 запослених; режим који је дозвољавао два дана рада од куће недељно није умањио оцене учинка, изгледе за напредовање ни количину кода коју су предавали инжењери, а стопа одлазака била је нижа. Испитивање се односило на одређене стручне послове у једној компанији. Оно показује шта је постигао тај хибридни режим, а не шта би се догодило када би исти људи стално радили од куће.

Фокус зависи од услова, не од адресе

За анализу, писање или програмирање са јасним захтевом и роком најкориснији је непрекинут период рада. Ако га запослени лакше обезбеђује код куће, удаљени рад може бити добар избор. Ако код куће нема мира, потребне опреме или поуздане везе, исти задатак може боље да напредује у канцеларији. Место је, дакле, средство за испуњење захтева посла, а не замена за процену резултата.

Фокус има границу када израда зависи од туђе одлуке. Запослени може брзо да заврши свој део, али да готов производ касни јер питање другом тиму остаје без одговора или се важна исправка открије тек на крају. Код таквих задатака треба посматрати и време чекања, поновљени рад и квалитет заједничког исхода. Велики лични излаз тада може да стоји поред спорог рада тима.

Шта се губи када помоћ постане формалан позив

У истраживању групних разговора у финансијској компанији аутори су обухватили приближно 760 запослених у три земље и описали јачи нагласак на личним задацима, слабије неформалне везе и мање помоћи међу колегама при хибридном и удаљеном раду. Разговори осветљавају како настаје проблем координације, али нису мерење пада продуктивности у свим компанијама. Њихова практична поука је конкретна: када је посао међузависан, завршена лична ставка није исто што и решена зависност између људи.

Кратко питање упућено колеги често садржи контекст који би у заказаном позиву морао изнова да се објашњава. Ако се таква питања јављају непредвидиво, распоред који раздваја сараднике може да продужи пут до одлуке. Заједнички дан има вредност када су присутни управо људи који једни другима одговарају, исправљају рад или одобравају следећу фазу. Сам долазак на исту адресу не обезбеђује ту корист.

Менторство мења и данашњи и будући учинак

Близина колега може да повећа учење чак и у послу у којем се повратне информације остављају дигитално. У истраживању софтверских инжењера рад поред чланова тима повећао је повратне информације о коду за 18,3 одсто и побољшао његов квалитет; корист је била израженија код млађих и мање искусних, док су искуснији инжењери писали мање сопственог кода када су били близу колега. То је стварна размена између тренутног личног излаза и развоја тима.

Ако се искусном раднику броји само количина коју је сам произвео, време потрошено на туђе питање изгледа као пад учинка. За почетника је иста размена прилика да следећи задатак реши самосталније и квалитетније. Зато присуство ментора и почетника треба да се поклопи онда када заједно пролазе кроз нов посао, прегледају решење или отклањају недоумицу. Дане за самосталну израду могу да организују другачије, према условима за фокус.

Матрица избора по врсти посла

Истраживања не прописују јединствен календар за сва занимања. Следећа матрица је уредничка синтеза њихових налаза: полази од зависности међу задацима и за сваки случај предлаже исход који има смисла мерити. Иста особа може током недеље да пређе из једне категорије у другу.

• Самосталан задатак са јасним резултатом: рад од куће је погодан ако тамо постоје мир и потребна средства; канцеларија је погоднија ако нуди боље услове. Пратите да ли је посао завршен на време и да ли испуњава договорени стандард квалитета. Број сати проведених на мрежи не открива колико је користан испоручени резултат.
• Посао са честим исправкама: предност има поклапање присуства људи који једни другима прегледају рад. Хибридни распоред ту може да споји заједничку размену и каснију самосталну израду. Посматрајте колико се чека на повратну информацију и колико се већ завршеног посла мора поновити.
• Увођење у посао: непосредан рад почетника са искуснијим колегом има већу вредност у фазама када се учи поступак и постављају питања. Самостални део обуке може се обавити на даљину. Поред тренутне количине рада, пратите квалитет решења и раст самосталности почетника.
• Задатак између тимова: заједничко присуство највише помаже када треба разрешити спорну зависност или донети одлуку коју више група спроводи. Након тога појединачни делови могу да се раде тамо где су услови бољи. Мерите време до заједничке одлуке и завршетка целог посла, не само излаз сваког одељења.

Зашто различите мере дају различит одговор

Оцена рада, количина произведеног, задржавање запослених, брзина тима и напредак почетника мере различите исходе. Зато налаз о непромењеној оцени учинка не решава сам по себи питање колико колеге помажу једни другима. И обрнуто, више међусобне помоћи може привремено да смањи лични излаз онога ко подучава. За поређење распореда важно је унапред знати да ли је циљ бржа испорука, бољи квалитет, учење или њихова комбинација.

Самопроцена говори како запослени доживљава концентрацију и оптерећење, али сећање на ранији учинак може да буде пристрасно. У холандском истраживању поновљених самопроцена код 772 радника који су радили од куће, касније оцене ранијег периода биле су под утицајем њиховог тадашњег стања. Та студија испитује поузданост сећања, а не стварни учинак сваког учесника. Зато је корисно уз самопроцену посматрати испоручен рад, његов квалитет и зависности од колега.

Поређење додатно искривљује расподела задатака: група која решава рутинске ставке може завршити више њих од групе која решава сложене проблеме, без обзира на место рада. Ако запослени сами бирају распоред, разлике могу потицати и од искуства или услова које имају код куће. Најсмисленије је зато поредити упоредиве задатке и посматрати резултат од почетка до краја, укључујући исправке и помоћ која је била потребна да посао успе.