Повратак у канцеларију завршава на видео-позиву за више од трећине радника

Економисткиње Наталија Емануел и Ема Харингтон су 14. октобра 2026. у анализи за The Atlantic објавиле да је, међу 1.835 високообразованих радника у САД анкетираних у септембру, више од трећине последњег дана у канцеларији имало искључиво онлајн састанке, а више од 70 одсто бар једног члана тима ван зграде. Долазак, дакле, не значи и сусрет са људима због којих је заједнички радни дан организован.

Налаз описује искуство анкетираних у САД, а не учесталост исте појаве у Србији. Ипак, поставља конкретно питање за сваки тим који договара долазак: да ли ће потребни сарадници бити на истом месту и да ли је посао тог дана планиран за разговор уживо?

Шта се дешава током канцеларијског дана

Иза онлајн састанака стоје две различите ситуације. Понекад је сарадник у другом граду или ради од куће, па се разговор одржава на даљину без обзира на то колико је осталих дошло. Понекад су учесници у истој згради, али свако остаје на свом месту и прикључује се позиву.

Ова друга навика је такође распрострањена међу испитаницима. У разговору за Porchlight ауторке кажу да је више од половине оних који су имали састанак користило видео-позив иако су сви учесници били у истој згради; њихова кратка оцена гласи: „Being in person is not the same as being in the office.“ Тај податак показује да усклађен долазак сам по себи не мења формат разговора.

Разлика између те две ситуације одређује шта тим уопште може да промени. Када сарадници раде на различитим локацијама, исти дан у календару неће их окупити у једној канцеларији. Када су већ у згради, разговор уживо може да се планира уместо низа одвојених позива. Потребно је знати где су људи с којима се ради, а затим одлучити који сусрет има смисла организовати.

Један удаљени учесник мења услове састанка

Водич Microsoft Research за хибридне састанке описује неједнак приступ току разговора, визуелним сигналима, заједничким ресурсима и утицају када је део учесника у просторији, а део на даљину. Удаљеној особи је теже да чује разговоре који се воде истовремено или да користи оно што локална група физички дели. Зато одлука да се присутни окупе уживо утиче и на онога ко не може да дође.

Врста разговора ту прави разлику. Преношење рутинских информација може добро да функционише када су сви повезани онлајн и имају исти приступ садржају. Осмишљавање решења, расправа о спорној одлуци или почетак рада с новим колегом имају јачи разлог за непосредан сусрет. Ако је састанак ипак хибридан, удаљеном учеснику треба омогућити да прати заједничке материјале и добије реч у расправи.

Сам број људи у канцеларији зато није довољан опис састанка. Важно је ко је одсутан и какву улогу има у одлуци: особа која само прима обавештење није у истом положају као сарадник чије је мишљење потребно током расправе. Када су сви неопходни учесници удаљени или распршени, заједнички онлајн формат може бити јаснији избор од разговора у којем локална група има предност.

Како изабрати дан за непосредан рад

Смислен канцеларијски дан може да се испланира кроз три повезане одлуке: ко ће бити присутан, који се задатак ради и у ком формату ће се разговарати. То је начин да се налази претворе у распоред, а не модел чији је учинак анкета мерила. Редослед је важан јер нема користи од заказивања сусрета уживо пре него што се зна да ли потребни људи могу да дођу.

Прво треба утврдити присуство сарадника чији је допринос неопходан за конкретан посао. Пунија канцеларија не помаже много ако је особа с којом треба донети одлуку на другој локацији. Ако је њено учешће пресудно, тим може да усклади долазак или да од почетка планира разговор на даљину, уместо да присутни тек на почетку састанка мењају формат.

Затим долази избор задатка. Заједничко осмишљавање, увођење новог сарадника у посао и расправа која тражи брза додатна питања могу да искористе то што су учесници близу. Самостално писање, обрада података и кратка статусна обавештења могу се обављати и без таквог сусрета. Та разлика не говори да је један начин рада увек бољи, већ шта се добија од доласка за одређени задатак.

На крају, календар састанака треба да одговара договореној сврси дана. Ако су сви неопходни људи у згради, а позив је остао онлајн из навике, тим може да одлучи да разговара уживо. Ако већина састанака укључује колеге са других локација, вредност доласка мора да буде у неком другом заједничком послу. Таква процена не захтева посебан систем, већ потврђено присуство и јасан циљ.

Шта резултат значи за распоред долазака

Правило о броју дана у канцеларији говори где људи раде, али не и с ким раде. Распоред који окупља исте сараднике око задатака погодних за непосредан разговор даје доласку јаснију сврху. За распршен тим то може значити ређе, унапред договорене сусрете, док свакодневни позиви остају део посла.

Пошто анкета не даје меру за Србију, локалне одлуке не треба заснивати на њеним процентима као да описују домаће раднике. Њено корисно питање је конкретније: шта ће се тог дана догодити зато што су управо ти сарадници на истом месту? Ако распоред нема одговор, запослени могу стићи у канцеларију и наставити исти низ видео-позива.

Прочитајте и:

• Slack или Microsoft Teams: пакет канцеларијских алата мења победника
• Remote IT послови у Србији падају на 26% — канцеларија носи већу гужву
• Рад од куће или канцеларија: задатак је важнији од броја дана