Claude Sonnet 5.5 прилази Opus-у за мање од две трећине трошка

Anthropic је у најави од 28. септембра 2026. објавио Claude Sonnet 5.5 по цени од 2 долара за милион улазних и 10 долара за милион излазних токена, док Claude Opus 5.5 кошта 4 и 20 долара. Нови модел је доступан програмерима преко Claude API-ја. Према мерењу компаније, излаз генерише више од 30% брже од претходног Sonnet-а 5; то није поређење брзине са Opus-ом.

У мерењу Vals AI од 28. септембра, конфигурација Sonnet-а 5.5 постигла је 69,22% на Vals Index-у уз 20,80 долара по тесту, наспрам 69,69% и 32,77 долара за Opus 5.5. То је разлика од 0,47 процентних поена, док је Sonnet-ов трошак чинио око 63,5% Opus-овог. Резултат се односи на конфигурацију која је, када је Sonnet 5.5 одбио захтев, користила Sonnet 5 као резервни модел.

Доступност и границе модела

Документација Claude Platform води Sonnet 5.5 као активан модел са контекстним прозором од милион токена и редовном границом излаза од 128.000 токена. Идентификатор у Claude API-ју је claude-sonnet-5-5. Наведен је и за Amazon Bedrock, Google Cloud, Microsoft Foundry и Claude Platform on AWS; прима текст и слике, а враћа текст.

У званичном поређењу Opus 5.5 има исти контекстни прозор и исту редовну границу излаза. Зато дужина улаза сама по себи није разлог да се задатак пребаци на скупљи модел. За веома дугачак излаз Sonnet има и бета могућност до 300.000 токена преко Batch API-ја, под посебним условима, што не треба мешати са редовном границом.

Прелазак са Sonnet-а 5 ипак може да захтева измену постојећег API кода. Нова поставка between_tools служи за искључивање размишљања пре првог позива алата, а присилно позивање алата враћа грешку. То су конкретне разлике за апликације које управљају агентским током, поред саме промене идентификатора модела.

Иста количина токена: 3 долара према 6

Основна тарифа даје јасну полазну рачуницу: за исти број наплаћених улазних и излазних токена Sonnet кошта половину Opus-а. У условном примеру са милион улазних и 100.000 излазних токена, Sonnet-ов рачун је 2 долара за улаз и 1 долар за излаз, укупно 3 долара. Opus за исти обим наплаћује 4 и 2 долара, укупно 6. Ако би месечна потрошња била десет милиона улазних и два милиона излазних токена, одговарајући износи били би 40 и 80 долара.

Тај однос важи за наведени обим обичних улазних и излазних токена. Читање из кеша кошта истих 0,20 долара по милиону код оба модела, док писање у краткотрајни кеш кошта 2,50 долара за Sonnet и 5 долара за Opus. Код посла који велики део улаза чита из кеша, укупан рачун зато неће нужно бити преполовљен. Batch API, ако одговара начину рада апликације, доноси засебан попуст на улаз и излаз.

Цена токена такође није исто што и цена прихваћеног резултата. Агент може да направи више позива алатима, потроши више токена на расуђивање или понови неуспео покушај. Разлика од 11,97 долара по тесту у објављеном Vals мерењу зато описује потрошњу у том тесту, а не обећану уштеду за сваки програмерски задатак. Тимови у Србији који API плаћају у доларима могу директно да користе тарифе за доларски обрачун, али ће стварни износ зависити и од структуре њихових захтева.

Колико је близак независни резултат

Мала разлика на Vals Index-у односи се на збир различитих тестова, а не на сваки задатак појединачно. У објављеном снимку Sonnet-ова конфигурација је, на пример, достигла 92,39% на Vibe Code Bench-у и 69,83% на тесту миграције кода. То су кориснији оријентири за одређене програмерске послове него сам збирни проценат, али и даље представљају услове тог мерења.

Резервни модел утиче на тумачење поређења. Када се задаци завршени уз његову помоћ рачунају као неуспех Sonnet-а 5.5, резултат на тадашњем Vals Index-у пада са 69,22% на 68,89%. У тренутној табели на истој страници приказано је 67,04% и 21,34 долара по тесту, уз другачији скуп поређења од снимка објављеног при изласку модела. Те вредности не треба спајати у једну рачуницу са ранијим резултатом Opus-а.

И тестови за захтевнији рад показују зашто близак збирни резултат не решава сваки избор. На CursorBench-у 4.0, који укључује неодређене програмерске задатке у више датотека, Sonnet 5.5 има 55,5%, а Opus 5.5 57,8%. На тесту Humanity’s Last Exam уз алате резултати су 64,5% и 67,7%. Разлика је важнија када погрешан корак покреће скупо понављање дугачког задатка него када се кратка исправка лако прегледа.

Који модел одговара ком послу

За рутинско програмирање, ограничене исправке и честе итерације Sonnet 5.5 има убедљиву почетну предност: нижа тарифа се примењује на сваки обичан улазни и излазни токен, а објављени програмерски тестови показују снажан резултат. Брже генерисање излаза у односу на Sonnet 5 додатно помаже када посао тражи низ кратких одговора. Оно само по себи не одређује трајање целе агентске сесије, у којој се чекају и алати.

За дуге агентске задатке са неодређеним циљем Opus 5.5 има више простора да оправда цену. Ако његова предност у сложенијим задацима смањи број понављања или ручних исправки, разлика у тарифи може да буде мања од трошка тих додатних покушаја. Објављени проценти показују смер, али не утврђују колико ће често који модел завршити конкретан посао једног тима.

За обраду докумената Sonnet 5.5 прима и текст и слике, има велики контекст и нижу основну цену улазних токена. То га чини разумним полазиштем за издвајање и сажимање садржаја великог броја датотека. Ако резултат зависи од прецизног повезивања чињеница кроз више докумената, вредност Opus-а зависиће од тачности завршног одговора, а не само од количине текста коју оба модела могу да приме.

Прочитајте и:

• Claude је стигао до девет петљи, али није измислио нову физику
• Claude Code или Codex: врста задатка бира победника
• Claude отвара директоријум додатака, али плаћени налог је улазница